Generacija 2012 FK Partizan blistala na Memorijalnom turniru “Matija Šarkić” u Crnoj Gori
Piše: Volimpartizan.rs
Pobeda nad Vulverhemptonom 2:0, pobeda nad Interom 1:0, remi sa Slovenijom 0:0. Na papiru, rezultati Partizanove generacije 2012 na Memorijalnom turniru “Matija Šarkić” u Crnoj Gori su impresivni sami po sebi. Ali ono što ih čini zaista značajnim je kontekst — dvanaestogodišnjaci i trinaestogodišnjaci u crno-belom dresu pobedili su akademije klubova čiji budžeti za razvoj mladih igrača verovatno premašuju kompletna godišnja primanja FK Partizan.
To nije vest za potcenjivanje. Niti za preterivanje.
Partizanova omladinska škola protiv evropskih giganata — šta rezultati zaista govore
Vulverhempton i Inter nisu klubovi koji šalju slabije selekcije na memorijalne turnire. Njihove akademije su ogromne mašine sa stručnim štabovima, naučnim pristupom razvoju i resursima o kojima u Humskoj mogu samo da sanjaju. Kada Partizanovi klinci na tom terenu istrče i pobede — to govori nešto konkretno o kvalitetu rada u Omladinskoj školi.
Iz kluba su optimistički poručili da je ovo “dokaz da Partizan ima budućnost” i da se “u Omladinskoj školi radi ozbiljno, posvećeno i sa jasnom vizijom.” I nemam razloga da u to sumnjam — rezultati su tu, i to ne protiv bilo koga.
Turnir “Matija Šarkić” i Partizanovi mladi — simbolika koja boli i obavezuje
Sam turnir nosi ime Matije Šarkića, golmana koji je tragično preminuo pretprošle godine. Šarkić je i sam bio primer onoga što omladinski razvoj može da proizvede — talenat koji je izrastao u profesionalca. Ovi klinci su igrali u čast nekoga ko je bio živi dokaz da put od akademije do ozbiljnog fudbala postoji. Ta simbolika daje dodatnu težinu svakom rezultatu na ovom turniru.
Partizan i večito pitanje — šta posle omladinske škole?
I tu dolazim do onoga što me muči svaki put kada se radujemo uspesima mlađih kategorija. Već sam izgubio brojač koliko puta sam čuo “Partizan ima budućnost” — i koliko puta ta budućnost nikada nije stigla do prvog tima onako kako je trebalo.
Ne kažem da će se isto desiti sa ovom generacijom. Kažem da Partizanova istorija je puna talentovanih klinaca koji su blistali na turnirima, osvajali pohvale, a onda se ili izgubili u sistemu koji ih nije znao iskoristiti, ili završili u inostranstvu pre nego što su uopšte zakoračili na teren JNA stadiona u seniorskom dresu. Omladinska škola očigledno radi svoj deo posla. Ostaje pitanje da li će ostatak kluba — od sportskog direktora do trenera prvog tima — biti spreman da ovim klincima pruži okruženje u koje vredi ući kada za pet-šest godina budu kucali na vrata seniorskog fudbala.
Ova generacija 2012 danas pobeđuje akademije Intera i Vulverhemptona. Za pet godina, upravo ti klubovi — ili njima slični — biće ti koji će kucati na vrata Partizana sa ponudama za te iste klince. Stalno se vraćam na jedno pitanje koje nikako ne mogu da razrešim: da li Partizan pravi omladince da bi igrao bolji fudbal, ili da bi ih prodao? Bojim se da znam odgovor, samo ne želim da ga izgovorim naglas jer je isuviše bolan za sve nas.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
