Todorić se krstio kraj Murinena — ali pravo pitanje je ko je ovog igrača doveo u KK Partizan

Neprofesionalnost Murinena u KK Partizan otkriva problem koji je veći od jednog Finca sa telefonom

Piše: Volimpartizan.rs

Igrač koji na klupi sopstvenog tima igra igrice na telefonu dok mu saigrači igraju utakmicu — to nije neprofesionalnost. To je nešto gore. To je poruka da te klub u čijem si dresu ne zanima dovoljno ni da pogledaš šta se dešava na terenu. I ta poruka, kada dolazi od igrača KK Partizan, boli više nego bilo koji poraz.

Dragan Todorić, čovek koji je dao decenije ovom klubu kao igrač i funkcioner, sedeo je pored Mike Murinena na utakmicama i krstio se. Doslovno. I kad čovek Todorićevog kalibra i Todorićevog staža kaže da se krstio — onda ne govorimo o generacijskom jazu ili o razlikama u mentalitetu. Govorimo o nečemu za šta nemam blažu reč od — bezobrazluka.

Murinen u Partizanu: Odskočna daska za koledž ili uvreda za klub

Todorić je u intervjuu za Meridian sport rekao nešto što bi trebalo da zaboli svakog navijača Partizana: Murinen je u svojoj prvoj izjavi rekao da mu je Partizan odskočna daska za koledž.

Odskočna daska. Partizan. Za koledž.

Posle više od četrdeset godina na utakmicama ovog kluba, mislio sam da me više ništa ne može iznenaditi. Pogrešio sam. Partizan — klub koji je igrao Fajnal for Evrolige i osvojio ga, klub koji je stvorio igrače čija se imena i danas izgovaraju sa poštovanjem širom Evrope — nekome služi kao prelazna stanica ka američkom univerzitetu? U kom svetu ovo ima smisla? I, što je još važnije — u kom svetu uprava kluba čuje ovu izjavu i ne reaguje istog dana?

Brojke koje govore sve o Murinenovom angažmanu

Hajde da izostavimo emocije na trenutak i pogledamo šta je Murinen zapravo uradio na terenu. Ili preciznije — šta nije uradio.

U Evroligi: šest utakmica. Nijedna sa više od tri i po minuta. Protiv Asvela — tri sekunde. Tri. Jedan šut za celu evroligašku kampanju — promašena trojka protiv Reala. Jedno slobodno bacanje protiv Baskonije.

U ABA ligi: osam mečeva, prosek 11,6 minuta, četiri poena. Bila je utakmica protiv Splita sa deset poena — i to je otprilike vrhunac.

A u međuvremenu, na klupi i pored nje, telefon u rukama, igrice na ekranu, pogled nigde blizu terena. Todorić ga je gledao. I krstio se.

Ovo nisu brojke igrača koji se bori, koji pokušava, koji ne uspeva ali daje sve od sebe. Ovo su brojke igrača kome je svejedno. I to je ono što ne mogu da oprostim.

Zašto bi Murinen u eri Vujoševića bio nezamisliv u Partizanu

Ne mogu a da ne zamislim kako bi ova situacija izgledala da je na klupi sedeo Duško Vujošević. I ne moram mnogo da zamišljam — znam. Svi koji su pratili Partizanovu košarku u tom periodu znaju.

Vujošević nije tolerisao pola ovoga. Nije tolerisao četvrtinu ovoga. Igrači koji nisu davali maksimum na treningu imali su problema. Igrači koji bi pokazali nepoštovanje prema klubu — a Murineninovo ponašanje je upravo to, nepoštovanje — ne bi sedeli na klupi dovoljno dugo da izvade telefon. Bili bi u avionu kući pre nego što bi stigli da uključe ekran.

U tom Partizanu, dres se nosio kao odgovornost. Igrači su dolazili i postajali bolji — ne zato što su to hteli, nego zato što im sistem nije dozvoljavao da budu isti. Obradović, Tepić, Veličković, Bertans, Lovernj — koliko je igrača prošlo kroz Partizanovu školu i izašlo kao ozbiljniji, zreliji, vredniji? Taj Partizan nije bio odskočna daska. Bio je kovačnica.

Problem KK Partizan koji je veći od jednog igrača

I sada dolazimo do dela koji boli najviše, jer Murinen nije jedini. On je možda najekstremniji primer, ali trend je tu već godinama. Mladi, talentovani igrači koji dolaze u evropske klubove sa mentalitetom turiste — odradim šest meseci – godinu dana, pokupim što mogu, i idem dalje. Partizan im nije cilj. Partizan im nije čak ni stanica. Partizan im je čekaonica.

A zašto? Zato što im to dozvoljavamo. Zato što su ljudi koji bi trebalo da brinu o kulturi kluba i standardima ponašanja ili otišli, ili su gurnuti u stranu, ili nemaju ovlašćenja da bilo šta promene. Todorić je savetnik — ali šta vredi savetniku koji sedi pored igrača koji ne gleda teren, a ne može ništa da uradi povodom toga?

Penjaroja je, prema Todorićevim rečima, odmah sklonio Murinena kad je video njegov pristup. I to je jedina svetla tačka u celoj priči — trener je reagovao. Ali trener ne bi trebalo da bude poslednja linija odbrane. Trener ne bi trebalo da bude jedini filter između kluba i igrača koji mu ne pripada.

Pitanje koje niko ne postavlja dovoljno glasno

Ko je doveo Murinena? Ko je čuo njegovu izjavu o odskočnoj dasci i rekao — u redu, dajte mu ugovor? Ko je procenio da igrač sa takvim mentalitetom pripada Partizanu? Jer problem nije samo Finac koji igra igrice na telefonu. Problem je sistem skauting odluka u kome taj Finac uopšte dobije dres.

Individualni promašaji se dešavaju svuda, u svakom klubu, u svakoj eri. Ali kada se promašaji ponavljaju po istom obrascu — onda to nije nesreća, to je politika.

Murinen je prema poslednjim informacijama iz Finske otišao u Ameriku da se priprema za koledž. Dobio je šta je hteo — kratku epizodu u velikom evropskom klubu na CV-ju. A Partizan? Partizan je dobio još jednu lekciju koju, bojim se, neće naučiti.

Najteži deo nije što je Murinen bio neprofesionalan. Najteži deo je što negde u Partizanu, neko je mislio da će biti drugačije — ili, još gore, nikoga nije bilo briga. Mnogi od vas možda vide tačku u kojoj se ova kultura promenila jasnije nego ja. Ja se stalno vraćam na odlazak Vujoševića kao prekretnicu, ali osećam da je koren dublji, i da bih sebi lagao ako bih sve sveo na jednog trenera. Gde je stvarno puklo — i da li se uopšte može zalepiti?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11