Drugi deo reakcije na intervju nekadašnjeg generalnog menadžera crno-belih: od Mirotića do Madara, od Petruševa do Micića — priče se ne poklapaju, a jedini kredibilan čovek ćuti
Piše: Volimpartizan.rs
Tri čoveka pričaju o istim događajima u Partizanu i iznose tri različite verzije. Svaka verzija ima jednu konstantu: njen autor je bio u pravu. Savić kaže jedno, Ražnatović tvrdi drugo, Mijailović nagovesti treće. Navijači Partizana treba da izvuku istinu iz ovog nesklada — a istina je da nijedan od ove trojice nema kredibilitet da bude konačan sudija. Jedini čovek čija bi reč nosila težinu ne daje intervjue od sat vremena. Željko Obradović radi. I upravo zato mu verujem. Njemu i nikome drugom.
Partizan i Mirotić — priča u kojoj su svi „skoro uspeli”
Saga sa Nikolom Mirotićem je postala skoro pa predanje. Svako je bio u Crnoj Gori. Svako je dobio reč. Svako je bio „na korak.”
Savić kaže da je Mirotić dao reč, ali nije hteo da potpiše ništa jer bi rizikovao 22,6 miliona bruto iz ugovora sa Barselonom. Zvuči razumno — u izolaciji. Ali koliko puta smo čuli ovu priču iz ugla Mijailovića? Koliko puta je Ostoja nagovestio da je Mirotić bio „gotova stvar”?
Problem nije što Mirotić na kraju nije došao. Problem je što dva čoveka iz istog kluba pričaju dve različite priče o tome ZAŠTO nije došao, i svaka priča ih čisti od odgovornosti. Niko nikada ne kaže: „Pogrešili smo u pristupu.” Uvek je neko drugi — okolnosti, ugovor, tajming. A mi znamo zašto zaista igrač nije došao – i od njih to nikada nećemo čuti
Partizanovi transferi kroz Savićev objektiv — uvek je kriv neko drugi
Ovo je deo koji me zaista nervira. Hajde da prođemo kroz Savićeve izjave o igračima i pogledamo jedan obrazac:
- Mekinli Rajt: Ražnatović ga „nikad nije ponudio Partizanu.” Savić ga je zvao direktno. Partizan je uvek bio „zadnja opcija.”
- Lovernj: Tražio previše para — 900 hiljada godišnje na dve sezone. Partizan nije mogao da plati.
- Petrušev: Ražnatović je ponudio da se otkupi od Mege za 350 hiljada. Savić je rekao da nije logično otkupljivati igrača od „agenske firme.” Na kraju ni obeštećenje nije postojalo.
- Micić: Ostoja na svoju ruku ponudio tri miliona — Obradović i Savić su saznali na sastanku.
- Musa: Izašla priča o vređanju na nacionalnoj osnovi, Savić smatra da to nije trebalo da izađe u javnost i da nije pravi razlog nedolaska.
- Osetkovski: Potpisan mimo Savića i Obradovića, Ostoja i Ražnatović nisu mogli da čekaju.
- Madar: Agencija ga oslobodila, Ražnatović ga preuzeo. Mejl završio u spam folderu.
Primetite strukturu. U SVAKOM od ovih scenarija, Savić je ili bio u pravu pa ga niko nije slušao, ili je bio isključen iz odluke, ili je neko drugi napravio grešku. Sedam priča — i u svakoj on izlazi čist.
To je statistički nemoguće za čoveka koji je bio generalni menadžer kluba četiri i po godine.
Partizan i Madar — jedina priča koja, uz Nanelija, zaista boli
Od svih priča u ovom intervjuu, slučaj Madara je jedina koja izaziva stvarnu bol. Jer za razliku od Mirotića koji nikada nije bio Partizanov igrač, ili Micića koji nikada nije ozbiljno razmatrao ponudu, Madar JE bio tu. Igrač koga je Matović radio individualno dve godine. Igrač koji je propustio samo deset treninga. Igrač koji je, kako Savić kaže, bio „kao da je rođen na Dorćolu.”
I onda — mejl u spam folderu, agencija ga oslobađa, Ražnatović preuzima.
Savić tvrdi da Ražnatović „neće otvoreno da uđe u rat sa Partizanom” pa je pustio agenciju da oslobodi igrača i onda ga preuzeo. Ražnatović rekao nešto sasvim drugačije. Posle toliko godina praćenja ovog kluba, naučio sam jedno: kada se dve strane svađaju oko istog igrača, istina je obično negde u sredini i ružnija od obe verzije.
Ali ono što me zaista brine je sledeće — ako je Partizan zaista propustio da reaguje na mejl 15 dana, to nije Ražnatovićev problem. To je problem organizacije kluba. I taj problem ne nestaje time što Savić priča kako je neko drugi kriv.
Naravno, o Naneliju i puštanju čoveka”niz vodu”, propuštenom prilikom da se stane iza njega posle montiranog incidenta i nezadržavanjem takvog igrača – zaista je preteško objasniti i pričati.
Partizan i Obradović — jedini kredibilitet u celoj priči
Savić hvali Obradovića. Mijailović hvali Obradovića. Ražnatović hvali Obradovića. Svi ga hvale — i koriste to hvaljenje kao dokaz sopstvene bliskosti sa njim, kao da ta bliskost dokazuje da su bili u pravu.
Ali Obradović ne hvali nikoga od njih nazad. Ne daje intervjue u kojima objašnjava ko je za šta kriv. Ne iznosi mejlove, cifre i prepisku. Njegov „emotivno izlaganje” prilikom odlaska je bilo jedino javno obraćanje — i bilo je o Partizanu, ne o sebi.
To je razlika između čoveka koji je došao da radi za klub i ljudi koji su došli da rade za sebe u klubu. Obradović je lokomotiva — Savićeva metafora iz prvog dela intervjua. Lokomotiva ne objašnjava vagonima zašto su teški. Ona vuče dok može, i kada više ne može — stane. Bez saopštenja. Bez serije od pet isečaka na Sport Klubu.
Kome zapravo služe ove priče o Partizanovim transferima
Savić priča o Rajtu, Lovernju, Petruševu, Miciću, Musi, Lučiću, Madaru, Mirotiću, Osetkovskom, Naneliju. Deset imena. Deset priča. I ni u jednoj jedinstvenoj on nije napravio grešku.
Ražnatović za svaku od ovih priča u kojoj je učestvovao imao svoju verziju. Mijailović takođe. I svaka bi se dijametralno razlikovala. To je ono što čini celu ovu javnu sapunicu bezvrednom za bilo koga ko zaista brine o Partizanu.
Navijači ne dobijaju istinu. Navijači dobijaju tri PR kampanje.
Zato ponavljam ono što sam rekao u prvom tekstu ove serije, i ponoviću u svakom narednom: jedini čovek u celoj ovoj priči čija reč ima težinu je Željko Obradović. Ne zato što je savršen — niko nije. Nego zato što nije izašao da se pere. Nije izneo mejlove. Nije okrivio druge. Radio je posao koji je došao da radi, a kada je taj posao postao nemoguć, otišao je. Sve ostalo — Savićeve izjave, Ražnatovićevi odgovori, Ostojina ćutanja i nagoveštaji — služi njima, ne Partizanu. Biće još reakcija na ovaj intervju. Jer ima još stvari koje traže odgovor. Ali jedno mora da bude jasno već sad: ako vaša verzija istine zvuči previše dobro za vas — verovatno nije istina.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
