Partizan večeras u Parizu traži potvrdu da novi identitet nije bio samo epizoda (20h45min)

Crno-beli dolaze na talas četiri uzastopne pobede, ali Pariz igra košarku koja je dizajnirana da razbije upravo ono što je Partizan tek izgradio

Piše: Volimpartizan.rs

Četiri pobede u nizu me nisu navikle na optimizam — navikle su me na oprez. Iz iskustva sa Partizanom, znam da je najopasnije upravo ovo: momenat kada počneš da veruješ da se nešto promenilo, a onda te sledeća utakmica vrati na zemlju. Ali ovaj put — i potpuno svesno rizikujem da ispadno naivan — mislim da Partizan večeras može da nastavi seriju. Ne zato što Pariz nije ozbiljan. Već zato što crno-beli konačno igraju košarku koja ima strukturu, smisao i identitet. I to je razlika koja se ne meri jednom utakmicom.

Zašto Partizanova forma sada izgleda drugačije

Brojke govore jednu priču: 11 pobeda i 20 poraza, sedamnaesto mesto, sezona koja je davno izgubila takmičarski smisao. Ali ko je gledao poslednje utakmice — a gledao sam svaku minutu — video je nešto što statistika ne hvata odmah. Partizan je počeo da liči na tim.

Od povratka Karlika Džonsa napad je dobio ono što mu je nedostajalo cele sezone: nekoga ko zna šta radi sa loptom u rukama kada sat pokazuje ispod pet sekundi napada. Džons nije samo dodao poene — oslobodio je Osetkovskog, oslobodio je Bongu, oslobodio je prostor koji pre njega nije postojao. Činjenica da su Džons i Bonga bili dva najefikasnija igrača i protiv Virtusa i protiv Dubaija nije slučajnost. To je obrazac. A obrasci su ono što razlikuje formu od sreće.

Defanzivno, Partizan je ograničio protivnike na oko 80 poena u poslednjim mečevima. U eri kada se u Evroligi rutinski prelazi 85, to je znak da odbrana konačno funkcioniše kao sistem, a ne kao skup individualnih napora.

Pariz u Evroligi — protivnik koji igra kao da je neko ubrzao snimak

I upravo tu leži problem. Jer ako postoji tim u Evroligi koji je dizajniran da razbije defanzivnu organizaciju, to je Pariz.

Francuzi igraju košarku koja nema pauzu dugmeta. Trči, šutiraj, trči opet. Ako upadneš u njihov ritam, utakmica postaje haos — a u haosu pobeđuje tim koji ima više atletizma i manje obzira prema posedu. Nadir Ifi, sa prosekom od 19 poena i solidnih 35 odsto za tri, lider je tima koji ne razmišlja previše pre šuta, a to je i njihova najveća snaga i najveća slabost.

Pobeda nad Panatinaikosom u Atini pre dvadesetak dana pokazala je da Pariz može da bude opasan protiv bilo koga. Ali — i ovo je ključno — kod kuće imaju samo šest pobeda iz šesnaest utakmica. To je rekord koji govori da brzina bez preciznosti često nije dovoljna, posebno kada protivnik odbije da uđe u „kolo.”

Šta Partizan mora da uradi večeras — kontrolisana jurnjava

Večerašnja utakmica biće jurnjava po terenu — to je neminovno kada igraš protiv Pariza. Pitanje nije da li će Partizan trčati, nego KAKO će trčati.

Scenario	Partizanov pristup	Verovatni ishod
Partizan prihvata Parizov haotičan tempo	Otvorena utakmica, ko pogodi više	Rizično — Pariz ima više atletizma
Partizan nameće kontrolisan tranziciju	Trči, ali bira šuteve, igra poluteren	Prednost Partizan — odbrana + Džons
Partizan pokušava da uspori igru	Pariz frustriran, ali opasan u naletima	Moguće, ali teško izvodljivo 40 minuta

Ključ je u drugom scenariju. Partizan mora da trči — jer Pariz će ga naterati da trči — ali mora da trči sa svrhom. Džons u tranziciji je oružje koje Pariz teško čuva. Bonga u otvorenom terenu je noćna mora za sporije četvorke. Ali ako crno-beli počnu da šutiraju prvu otvorenu loptu umesto da traže bolju, Pariz će to kazniti na drugoj strani.

Partizan i Pariz u Evroligi — šta govori istorija duela

Dosadašnji skor je 2-1 za Pariz, uključujući onaj bolan 101:83 u Beogradu kada je Ifi sam ubacio 21 poen. Taj meč me i dalje proganja — ne zbog rezultata, nego zbog toga koliko je Partizan tada delovao bespomoćno protiv Parizovog tempa. Crno-beli su te večeri izgledali kao tim koji nema plan B.

Ali to je bio drugi Partizan. Partizan bez Džonsa u ovoj formi. Partizan bez defanzivne strukture koja sada postoji. Partizan koji nije znao kako da odgovori na pritisak. Ako sam u pravu da je ovo fundamentalno drugačiji tim — a verujem da jeste — onda rezultat iz prvog meča ne govori mnogo o tome šta nas čeka večeras.

Jedini meč u Parizu, 2024. godine, takođe je pripao domaćinu, ali tada se u redovima crno-belih istakao upravo Karlik Džons. To mi daje osnovu za optimizam — Džons je igrač koji zna da igra u ovakvoj atmosferi i protiv ovakvog tipa protivnika.

Zašto verujem da Partizan večeras nastavlja seriju pobeda u Evroligi

Verujem — ne znam, ne tvrdim, nego verujem — da Partizan večeras može da pobedi. Razlozi su konkretni: defanzivna stabilnost koja je preživela i Virtus u gostima i Dubai, Džons koji je u najboljoj formi otkako je stigao, Parizov slab domaći učinak, i — možda najvažnije — činjenica da ovaj tim konačno igra Penjarojinu košarku. Tri pobede u poslednjih pet evroligaških mečeva nisu slučajnost. To je već trend.

Da je Partizan ovako igrao od početka sezone, razgovarali bismo o plej-inu, možda i o nečem više. Ovako, satisfakcija mora da bude drugačija: završiti Evroligu u formi koja obećava, sa identitetom koji se može preneti u sledeću sezonu.

Pariz će biti test upravo zato što igra košarku koja je antiteza onome što je Partizan tek izgradio. Ako crno-beli izdrže taj test — ako kontrolišu jurnjavu umesto da budu uvučeni u nju — onda ovo nije samo serija pobeda. Onda je ovo tim koji se menjao usred sezone i pronašao sebe, čak i kad je bilo prekasno za tabelu. Navijači koji su gledali ona dva meča sa Virtusom i Dubaijem možda su osetili isto što i ja: nešto se pomerilo. Pitanje za večeras je jednostavno — da li je to pomeranje trajno, ili sam opet napravio istu grešku koju pravim svake sezone otkad pamtim?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11