Partizan pred monitoringom: Klub koji tone dok mu „porodica” drži glavu pod vodom

Crno-beli smanjuju dugove, ali opstrukcija bivših igrača, agenata i SD Partizan preti da poništi sve napore pred UEFA kontrolom

Piše: Volimpartizan.rs

Petnaest godina nekompetentnosti ne mogu da se reše za dve sedmice — ali upravo to se od Partizana očekuje. I dok se uprava bori da skine minus koji su drugi napravili, najveći otpor ne dolazi spolja. Dolazi iznutra. Od ljudi koji nose crno-belo na reverima, a u džepovima drže račune koje planiraju da naplate u najgorem mogućem trenutku.

Partizan je smanjio dugovanja sa 2,9 na oko 2,2 miliona evra. To je napredak. Ali napredak koji ništa ne vredi ako poslednji rok — 31. mart — prođe, a poslovne knjige nisu čiste. I upravo tu počinje priča koja me i dalje uspeva da zaprepasti.

Nasleđe koje guši Partizan: Dugovi iz ere Vučelića i Vazure

Pogledajte strukturu dugovanja i sve postaje jasno. Sporting Kristal potražuje 332.000 evra za Žoaa Grimalda — igrača koji je davno napustio Partizan, prošao kroz letonski RFS i završio u praškoj Sparti. Novac se duguje za transfer koji je obavljen pre skoro dve godine. Jedinstvo iz Uba traži 122.000 evra — i to po dva odvojena ugovora za Ibrahima Zubairua. Dva ugovora. Za jednog igrača. Iz Uba. Minesota potražuje 26.000 za Kervina Arijagu.

Svi ovi poslovi, bez izuzetka, sklopljeni su za vreme Milorada Vučelića i Miloša Vazure. Sadašnja uprava nije kreirala ove dugove — nasledila ih je. Ali to je objašnjenje, ne opravdanje. Jer prethodna uprava nije odgovarala za ovo, sadašnja se muči da očisti, a klub i dalje plaća cenu. Pitanje koje niko ne postavlja dovoljno glasno: Zašto niko nikada nije odgovarao za ovu vrstu poslovanja? Dupli ugovori, neplaćena obeštećenja za igrače koji su davno otišli, nagomilani dugovi koji godinama čekaju — to nije nesreća. To je obrazac.

Agenti koji igraju oko Partizana kad je najslabiji

Ono što me posebno pogađa je slučaj Mihajla Ilića. Momak koji je izrastao u Partizanu, prošao Bolonju, sad igra u Anderlehtu. Duguje mu se 399.000 evra — ogroman iznos, nema sumnje, i niko ne spori njegovo pravo da traži svoj novac koji je, naravno, slovom ugovora i zaradio. Ali Ilić je do sada, u svakoj prethodnoj situaciji, izlazio u susret klubu. Pristajao na odlaganja, pokazivao razumevanje, ponašao se kao čovek kome je Partizan više od stavke u poslovnoj knjizi.

I onda, odjednom, tačno pred monitoring — promena. Odakle ta nagla promena? Partizan ukazuje na očigledan pritisak agenata. I ako je to tačno — a indikacije su jasne — onda imamo situaciju u kojoj zastupnici igrača namerno biraju momenat maksimalne ranjivosti kluba da izvrše pritisak. To nije poslovno pregovaranje. To je ucena u belim rukavicama.

Igrači koji pokazuju karakter dok Partizan tone

I upravo zato moram da izdvojim one koji su postupili drugačije. Strahinja Pavlović — pristao na reprogram. Svetozar Marković, Marko Šćepović, Jovan Milošević — svi pristali. Čak i Gajas Zahid, koji bi imao svako pravo da insistira na isplati s obzirom na tretman koji je imao kod Nenada Stojakovića i ranije Srđana Blagojevića — pokazao je veličinu.

Razmislite o tome na trenutak. Igrači kojima Partizan duguje novac — njihov zarađeni novac, pošteno zaslužen — pokazuju više brige za klub od institucija koje postoje da taj klub štite. To je rečenica koju sam napisao i od koje mi je muka, ali je istinita.

Sportsko društvo Partizan: „Porodica” koja zabija nož u leđa

I dolazimo do JSD — “Jedinstvenog” sportskog društva Partizan. Onaj deo priče koji me najviše razbesneo.

JSD Partizan — koja se decenijama poziva na zajedništvo, na „veliku porodicu”, na to da smo svi jedno — odbija da potpiše sporazum koji bi olakšao prolazak monitoringa. Formalno-pravni akt. Dodatak dokumentaciji. Ništa što bi ih materijalno koštalo. A oni neće.

Posle pedeset godina praćenja ovog kluba, mislio sam da me više ništa ne može iznenaditi. Pogrešio sam. Kada sopstveno sportsko društvo neće da ti pomogne da dobiješ licencu za evropska takmičenja — to nije nerazumevanje. To je sabotaža sa kućne adrese. I neka mi neko objasni kakav animozitet može biti toliko važan da opravdava rizik od gubitka evropske licence za perjanicu organizacije ma kakva ona danas bila.

Očigledno, rogovi u vreći zbog kojih trpi samo PARTIZAN

Partizanov monitoring i pitanje koje niko ne postavlja

Uprava je očigledno u nezavidnom položaju — bori se sa tuđim dugovima, tuđim ugovorima i tuđom neodgovornošću. Ali ni sadašnja uprava nije bez odgovornosti. Rok od 31. marta nije iznenađenje — zna se unapred. A svaki put je ista priča: cajtnot, trčanje, gašenje požara u poslednji čas. Kada će neko u Partizanu konačno prestati da reaguje i početi da planira?

Svi akteri u ovoj priči — prethodna uprava koja je stvorila dugove, sadašnja koja ih rešava ali opet u poslednjem momentu i ne na pravi način, agenti koji pritiskaju kad je klub najslabiji, JSD koji odbija da pruži ruku — svi dele jednu zajedničku osobinu. Gledaju sebe. Svoju poziciju, svoju zaradu, svoj ego, svoj politički prostor unutar kluba.

A Partizan? Partizan je tu negde u pozadini. Kao detalj u sopstvenoj priči.

Jedini koji su pokazali da im je klub više od poslovne transakcije su igrači i treneri koji su pristali na reprograme. Ljudi kojima se duguje novac — koji su taj novac zaradili na terenu, znojem — imaju više strpljenja i razumevanja za Partizan od čitavog sistema koji bi trebalo da ga vodi. Ako to nije najoštrija kritika svega i svih u strukturama crno-belih, ne znam šta jeste.

A na spisku takvih kojima se duguje su npr. Marko Šćepović i Miroslav Đukić, ljudi koji u Partizanu nisu poodavno.Sramota, tuga i jad!

---

Vraćam se na jednu stvar i ne mogu da je pustim: da li bi bilo koji od ovih problema postojao da je iko, u bilo kom trenutku u poslednjih petnaest godina, radio svoj posao kako treba? Navijači koji prate finansijske tokove kluba duže i detaljnije od mene — da li vidite izlaz koji ja ne vidim, ili je ovo stvarno onoliko crno koliko izgleda sa ove strane?

Naravno, i ovog puta zaključiću da znam odakle vetar duva i da dok on ne prestane da ruši Partizan, zdravih temelja neće biti za ozdravljenje celog JSDa.

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11