Debakl u Kaunasu: Željko Obradović je (opet) bio u pravu

Skandal od igre i ponašanja – do igrača je, ne do klupe

Debakl. Ne prvi, ali svakako ni poslednji u ovoj sezoni.
Ako nekome do sada nije bilo jasno – neka pogleda šta se desilo u Kaunasu. Iako su to bile mučne scene. Jedna istina je ogoljena do kraja: Željko Obradović je (opet) bio u pravu.
Za sve što je govorio. Za sve što je mislio. Za sve na šta je upozoravao.
Poraz od Žalgirisa (68:109) nije samo loš rezultat. To je skandal od igre, ponašanja i odnosa prema dresu. I još jednom dokaz da ne postoji taj trenerski um – a bar se još nije rodio – koji može naterati ovu grupu igrača da igra košarku za Partizan.
Jer problem nije u znanju.
Problem je u identitetu.
Košarku znaju da igraju.
Ali ne znaju da igraju za Partizan.
Vidno potresen i nervozan, privremeni trener Mirko Ocokoljić nije pokušavao da se sakrije iza fraza posle meča.
„Bio sam optimista, mislio sam da će igrači pokazati reakciju… Što se to nije desilo, najbolje da pitate igrače. Pojedinačno ili zajedno, kako god“, rekao je Ocokoljić za Arenu Sport.
Dodao je ono što svi vide već mesecima:
„Ovo je jasan pokazatelj da imamo veliki problem sa timom. Svako može da da sud o treneru – kako smo vodili ekipu ranije Željko Obradović ili sad ja. Ekipa je pokazala reakciju u nekoliko utakmica, ali smo se vratili na staro. Ovako više ne može.“
Stručni štab je pokušao da promeni energiju. Razgovori, sastanci, analiza Virtusa, obećanja igrača. Sve uzalud.
„Rekli su da će reagovati, da će izaći kako treba da izađe ekipa Partizana… Očigledno da se to nije desilo“, rekao je Ocokoljić.
Posledica?
Drugi najubedljiviji poraz Partizana u istoriji Evrolige.
Bez imalo dileme, trener je stvari nazvao pravim imenom:
„Ovo je sramota za klub poput Partizana. Nedopustivo je da ovako igramo. Uvek moramo da imamo najveće zahteve.“
Na konferenciji za medije nije imao mnogo toga da doda:
„Nemam šta pametno da vam kažem. Odigrali smo loše. I igrači i mi treneri imamo odgovornost. Analiza je neophodna.“
Bio je optimista posle treninga u Kaunasu. Sastanak je delovao dobro. Ali utakmica je pokazala surovu realnost.
„Ništa nije funkcionisalo. Moramo da sednemo i vidimo šta dalje.“
Na pitanje gde je nestala volja – odgovor nije imao niko.
„Kada protivnik povede većom razlikom, mi prestajemo da igramo. Ne znam zašto.“
I na kraju, u razgovoru za Evroligu, možda i najiskrenije:
„Ovo je bilo loše. Neprihvatljivo. Moja je krivica. Mislio sam da će igrači uraditi bolji posao. Ali igrati na ovakav način… bolje da ne kažem ništa.“
I zaista – bolje je stati.
Jer ovo više nema veze ni sa taktikom, ni sa trenerima, ni sa sistemom.
Ovo je pitanje karaktera.

🖤 ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN. Piše: Volimpartizan.rs