Gotovo. Niz je prekinut, a buđenje iz kratkog sna bilo je bolno. Posle četiri pobede zaredom i nade da se Partizan vraća tamo gde pripada, usledio je hladan tuš u Beogradskoj areni. Virtus iz Bolonje je još jednom pokazao da zna kako se lomi Partizan pred njegovim navijačima – 68:86, bez milosti i bez odgovora sa domaće strane.
Crno-beli su meč otvorili energično i poveli 6:2, ali je to trajalo kraće nego aplauz sa tribina. Od tog trenutka – raspad sistema. Odbrana je nestala, rotacije su kasnile, a Virtus je bez ikakvog pritiska sipao po košu i već u prvoj četvrtini ubacio 24 poena. Premalo borbe, previše prostora rivalu koji ovakve poklone ne propušta.
Druga deonica donela je tračak nade. Arena se probudila, Partizan je zaigrao čvršće, agresivnije, sa više energije. Minus je istopljen, stiglo se i do +6, delovalo je da se ponavlja scenario iz prethodnih utakmica – pad pa povratak. I baš tada, kad je trebalo zgaziti rivala, Partizan je stao. Promašeni ziceri, jeftine greške, izgubljene lopte i ponovo poklonjena inicijativa. Na poluvreme se otišlo sa minusom, umesto sa vetrom u leđa.
Treća četvrtina bila je prelomna i poražavajuća. Partizan je u nekoliko navrata imao napade za vođstvo, ali svaki put – pogrešna odluka, brzoplet šut ili rupa u odbrani. Virtus je to kaznio serijom trojki i otišao na dvocifrenu razliku. Tu je meč praktično rešen.
U poslednjih deset minuta nije bilo ni traga od preokreta. Nije bilo reakcije, nije bilo vatre, nije bilo lidera. Virtus je rutinski priveo utakmicu kraju, dok je Partizan delovao nemoćno i psihički slomljeno. Nedostajali su poeni Tajrika Džonsa, nije bilo ni Džabarija Parkera, a oslanjanje na individualne poteze Brauna i Vašingtona bilo je daleko od dovoljnog.
Kraj utakmice doneo je ono što je visilo u vazduhu – zvižduke. Arena je jasno rekla šta misli. Kao i protiv Bajerna, publika je osetila da tim ne daje maksimum i da se utakmica pušta niz vodu. U tišini poraza, halom su zatim odjeknule poruke koje bole najviše:
„Uprava napolje!“
„Obradović Željko!“
Virtus je još jednom slavio u Beogradu, Partizan još jednom pao kad se najviše verovalo. Bajka Mirka Ocokoljića je završena, a realnost se vratila – surova, glasna i nemilosrdna.
UVEK UZ NAŠ PARTIZAN. Piše: Volimpartizan.rs 🖤
