Nenad Stojaković, trener omladinaca Partizana sa optimizmom gleda na nastavak evropskih izazova
Omladinci Partizana, ostali su, mimo očekivanja, jedini predstavnici srpskog fudbala u Evropi. Sama ta činjenica imponuje momcima rođenim 2005, 2006. pa i 2007. godine.
Sve je počelo pre godinu i po dana kad je na klupu seo Nenad Stojaković. Mladi stručnjak je u prvoj sezoni osvojio prvo mesto, a na trofej je čekao 13 godina. Igrači i stručni štab nisu zadovoljili postignutim, nastavili su marljivo da rade, jer je i misija bila komplikovanija. Zacrtali su odbranu trofeja u domaćem prvenstvu i što bolje rezultate u Ligi mladih, gde su i debitovali.
– Posle dolaska u klub, prvi izazov bio je turnir na Zlatiboru i od tada realizujemo određenu filozofiju igre. Stalno ponavljam da je Partizan veliki klub da bi sebi dozvolio samo da pobeđuje, ako već to činimo, onda mora da se izvede na specifičan način, da se udovolji navijačima i bude prepoznatljivo. Ideja je da se igra napadački, stoji visoko na protivničkoj polovini i vrši pritisak. Želimo da se gledaoci „stope“ sa igračima, da u svakom momentu znaju šta će ko da uradi, gde ide centaršut, ko čeka povratnu loptu. Postoji anegdota sa Marselom Bijelsom. Igrao je sa Bilbaom protiv Barselone na gostovanju. Pričao je da publika u Bilbau zviždi ako igrač vrati loptu nazad ka golmanu, a kad neko od Barsinih igrača to uradi na Nou Kampu, dobija aplauze. To govori da su uspeli da adaptiraju publiku na taj stil igre. Želim da uradim isto i u Partizanu – jasan je Nenad Stojaković, trener tima iz Humske.
Originalni članak na: Sportski žurnal
