Saradnici i prijatelji na promociji knjige „Crno na belo” pokazali koliko poštuju jedinog čoveka koji je učestvovao u osvajanju svih trofeja kluba iz Humske
Dragan Todorić je jedinstvena ličnost u našoj košarci i sportu u celini. Kao igrač, kasnije i kao funkcioner bio je važan šraf apsolutno svih uspeha crno-belih. Uvek, posvećen i podređen Partizanu nikad se nije isticao u prvi plan, toliko da javnost nije uvek prepoznavala koliko je njegov doprinos.
Ali, znali su oni koji su sa njim igrali i sarađivali. Koliko ga cene i poštuju sve što je uradio najbolje se videlo sinoć na promociji knjige „Crno na belo” u kojoj je Toša na pitak način sumirao pola veka provedenih u klubu koji je za to vreme od prošao put od kratkotrajnog odlaska u drugu ligu do titule evropskog šampiona i niske trofeja sa kojom uz rame može da stane čuvenom Realu.
Todorić je svojom crno-belom istorisjkom čitankom na jednom mestu okupio sazvežđe košarkaških asova poput Dragana Kićanovića, Željka Obradovića, Predraga Danilovića, Žarka Zečevića, Miroslava Berića, Vlade Dragutinovića, Mlađana Šilobada, Zorana Stevanovića, Dejana Tomaševića, Dušana Kecmana, Aleksandra Pavlovića, Dušana Kerkeza, Gorana Ristanovića, Vlade Androića… Bili su tu i Veselin Barović i Danilo Mitrović, sportski prijatelji iz Crne Gore, ugledni košarkaški radnici. Kao i nekadašnji i sadašnji saradnici iz kluba Bane Lazarević, Dejan Kijanović, Milan Iskrin, Žarko Stijović, Milan Ilić, Vuk Rajković, Vesna Dobrić…
Drugarska, reklo bi se porodična atmosfera obeležila je promociju Tošinih zapisa. Dragan Kićanović je pričao o danima kad su se kao tinejdžeri upoznali na košarkaškom terenu, potom o godinama kad su bili saigrači i cimeri, okumili se i do dan danas ostali prijatelji.
Predrag Danilović je više pričao o danima kad je sa Tošom sarađivao kao funkcioner i priznao da je od njega dosta naučio, a Žarko Zečević je otkrio kako je „Šaranče” došao u Partizan, danima kad je radeći u marketinškoj agenciji kluba bio uspešniji u sklapanju poslova čak i od njega, sve do nekih zanimljivosti koje nisu bile predviđene za otkrivanje. Sloboda da otkrije te anegdote samo je pokazatelj da nije bila reč o formalnoj promociji, već porodičnom okupljanju.
– Više od dve godine bio sam pod pritiskom porodice i ljudi koji su mi pomogli da sve to pretočim na papir. Činilo mi se da sam sve ispričao, a kad sam pročitao materijal shvatio sam da bi mogla makar još jedna knjiga da se napiše – rekao je Todorić.
Kad je saslušao sve govornike Todorić se zahvalio na krajnje iskren način, bez uvijanja:
– Zahvalio bih se Žarku Zečeviću što me je doveo u Partizan i posle igračke karijere me zaposlio, dao priliku da učim od njega. Hvala Draganu Kićanoviću što me je doveo u košarkaški klub i svemu drugome. Saši Daniloviću se zahvaljujem što me nije oterao kad je došao u klub, a Ostoji Mijailoviću i Milanu Iskrinu što su me_„smenili” i omogućili mi da dočekam pedeset godina u Partizanu!
Aplauz koji je dobio bio je samo tačka na veče koje će sasvim sigurno Draganu Todoriću biti puna satisfakcija za sve što je tokom godina uložio u Partizan.
Originalni tekst Sportski žurnal
