Kada je dolazio u Beograd, jedino pitanje koje se postavljalo je bilo: “Da li može da bude dobra zamena za Dantea Eksuma?”. Eto, toliki je trag ostavio sjajni Australijanac među crno-belima i toliko je bio važan za ostvarene uspehe prošle sezone. Sada oni u svojim redovima imaju igrača sličnih karakteristika, možda ne sa takvim renomeom, ali verovatno približnih individualnih kvaliteta.
Partizan je konačno osvojio neki značajniji trofej. Suša je gotova i navijači konačno mogu bar malo da odahnu. Stvari u jednom trenutku nisu izgledale dobro, došlo je i do toga i da je opstanak doveden u pitanje. Onda se dolaskom trenera Željka Obradovića dogodio preokret i crno-beli su ponovo počeli da liče na sebe. Na giganta evropske košarke i nekadašnjeg šampiona “starog kontinenta”.
Određeno vreme od preporoda “parnog valjka” je već prošlo, pa pomenutu priču znaju maltene i ptice na grani. Pronađen je recept za uspeh i on se sastojao od fantastične hemije u timu, do idealno selektiranih igrača koji međusobno na terenu i van njega funkcionišu bez mane. Većina njih ne samo što je u Humsku donela veliki kvalitet, već su oni stigli i da napreduju na individualnom planu. Ovo se prvenstveno odnosi na Dantea Eksuma, koji je konačno opravdao epitet velikog talenta, što mu je kasnije omogućilo da se domogne povratka u NBA ligu i ugovora sa Dalas Meveriksima.
ZAMENA ZA EKSUMA
Iako su pristalice Partizana bile razočarane ovakvim razvojem događaja, u njima nije bilo prevelike gorčine. Jednostavno, Australijanac je dao sve što je mogao za njihov klub, bio je borben, požrtvovan, neustrašiv… I najvažnije, fantastičan na terenu. Samo, tu se postavljala dva glavna pitanja. Kako bez njega i ko umesto njega?
Postalo je jasno da Partizan mora da napravi iskorak u transfer politici, pa čak i da se osvrne “preko bare”, jer, igrača kakav je Dante Eksum nema mnogo u Evropi. Tačnije, da poseduju tu vrstu polivalentnosti, fizičkih predispozicija, hitrosti i defanzivne neprobojnosti. Naravno, u NBA ligi može da se nađe pregršt takvih “specijalaca”, a izbor je pao, ni manje ni više, na svima u Srbiji dobro poznato ime – Pi Džej Doužer.
Ovog momka ljubitelji košarke na ovim prostorima znaju pre svega kao saigrača Nikole Jokića u Denver Nagetsima, gde je u odsustvu Džamala Marija zbog povrede jedno vreme bio i jedan od važnijih “šrafova u mašineriji” trenera Majkla Melouna. Nema šta nije radio na terenu. Kakav god da bi zadatak dobio, ispunio bi ga, zbog čega je izrastao u miljenika publike u državi Kolorado.
Dante Eksum je bio veoma važan “šraf u mašineriji” tima Željka Obradovića (Foto: Starsport)
Malo ko se nadao da bi se jedno takvo zvučno ime opredelilo za odlazak u Evropu. Prosto, malo je timova u NBA ligi koji u svojim redovima ne bi poželeli tako zahvalnog košarkaša. Ono što ih je sprečilo da se okušaju sa njime u sastavu su njegove povrede, pošto je u jednom momentu karijere doživeo najgoru moguću stvar – kidanje prednjih ukršetnih ligamenata. Nažalost, još jedna zajednička stvar i sličnost sa Danteom Eksumom. Pozitivna stvar u svemu ovome je da je popularni Eks normalno nastavio sa svojom karijerom, pa što ne bi i Doužer?
Zaista, na početku svog “mandata” u Partizanu se pokazao kao izuzetno pojačanje, a kako vreme bude odmicalo, može da bude samo još bolji. Na parketu radi tačno ono što je radio i njegov prethodnih u toj ulozi i nema razloga da se misli da neće da bude sjajna akvizicija za crno-bele.
Ipak, hajde da se osvrnemo na njegove početke, kako bismo shvatili kako je uopšte postao košarkaš kakav jeste.
Pi Džej Doužer je rođen u Kolumbiji, 25. oktobra 1996. godine. Naravno, ne u južnoameričkoj državi Kolumbiji, već glavnom gradu savezne države Južna Karolina u Sjedinjenim Američkim Državama. Dolazi iz izrazito slavne košarkaške porodice, s obzirom na to da mu je otac Peri bio igrač na koledžu Južna Karolina, isto kao i njegov stric, inače brat blizanac Perija, Teri, koji je znatno poznatije ime u košarkaškim krugovima, jer je stigao i do NBA lige, gde je nastupao za Šarlot Hornetse.
ŽIVOTNI UZOR
Ipak, najveće ime u njihovoj familiji je pokojni Redži Luis, legenda Boston Seltiksa, “ol-star” član iz 1992. godine. Nažalost, samo godinu dana kasnije, on je preminuo od iznenadnog srčanog napada. Iako ga junak naše priče nikada nije upoznao, u njegovu čast nosi čuveni broj 35 na dresu. Zapravo, jedini put kada nije mogao da ga nosi je bilo dok je bio u Bostonu. Opravdano, jer je povučen iz upotrebe od strane ove franšize. Eto, toliki je uticaj Redžija Luisa bio na Seltikse.
– Iako ga nikada nisam upoznao, čuo sam mnogo priča o njemu. Svi u porodici ga se sećaju i pričaju o njemu. Gledao sam njegove utakmice, hajlajtse i oduvek sam želeo da mu ukažem čast na ovaj način. Želeo sam da podržim porodičnu tradiciju – rekao je jednom prilikom Pi Džej.
Kada se pomenute stvari uzmu u obzir, jasno je zbog čega je Doužerova sudbina bila upravo košarka. Jednostavno, gde god da bi se okrenuo, kuda god bi pošao, uvek bi nailazio na nju. Bilo je prirodno da se baš opredeli za nju. Ipak, iako je deo slavne porodice, nije mu bilo nimalo lako dok je odrastao. Štaviše. Ukućani su ga testirali na razne načine, čineći sve da postane snažan. Da je bio povlašćen u odnosu na drugu decu, ne bi mogao da postane to što na kraju jeste postao.
Zanimljivo je da je za ovaj “dril” bila odgovorna njegova starija sestra, Ejža, koja je takođe košarkašica (ko bi rekao). Jeste, u košarkaškom razvoju su mu pomagali i otac i stric, ali je ona bila ta koja ga je naučila da bude mentalno snažan, nepokolebljiv i hrabar.
– Nisam želela da mu dozvolim da bude mekan samo zato što nije imao starijeg brata. Tako sam se postarala da mu budem i starija sestra i stariji brat u isto vreme – jednom prilikom je otkrila Ejža i dodala:
– Majka bi nam ponekad zabranila da igramo jedno protiv drugog na neko vreme. Naši mečevi bi skoro uvek bili završeni u suzama, najčešće Pi Džejevim. Navikao je da pobeđuje i uvek je imao taj “neuspeh nije opcija” stav, tako da nisam imala šta mnogo da kažem. Krajnji rezulat bi bio dovoljna za suze.
Njih dvoje su imali običaj da na lokalnom terenu satima igraju “jedan na jedan”, a sestra mu nije nimalo olakšavala. Štaviše, često je malog Pi Džeja terala u plač, pogotovo što on nikako nije voleo da gubi. Ove “megdane” je otac Peri umeo često da snima. Ne zato da bi ih kačio na Jutjub, gde bi se pohvalio umećem svoga sina. Tada ta mreža nije ni postojala. Već kako bi zajedno analizirali njegovu igru.
Kada je imao samo pet godina, Pi Džej je, zahvaljujući jednom od tih snimaka, postao lokalna senzacija. I to bez prisustva interneta. Moglo je da se vidi kako sedmogodišnjacima krade lopte iz ruku i kako ih nadriblava. Kako je on video stvari, to je bio dar od Boga:
Već sa 12 godina je bio visoko rangiran među svojim vršnjacima, što je postavilo njegovo ime čak i u “Njujork Tajms”, a njegovo “lansiranje u orbitu” je bilo zabeleženo i u poznatom listu u Južnoj Karolini pod imenom “Stejt”:
– Moj košarkaški talena vidim kao dar od Boga, a Božji dar ne možeš da ignorišeš – rekao je Doužer svojevremeno za te novine.
MEDICINSKI FENOMEN
Zanimljivo je da je kao 11-godišnjak pokidao prednje ukrštene ligamente kolena, što je bilo poprilično zabrinjavajuće za dete tog uzrasta. Na šok svih, on je uspevao normalno da igra uprkos tome! Možete li da zamislite nivo odlučnosti i hrabrosti kod nekoga tako mladog? Mnogi posle takve povrede okončavaju karijere! Ne i Pi Džej.
– Ovo nije dobra vest za nekoga tako mladog. Većina ljudi i nije znalo da on igra sa pokidanim ligamentima u to vreme. Doktori su rekli da, ako može da igra tako, da može da nastavi. Ne može veća šteta da se napravi od onoga što je napravljeno – rekao je u jednom intervjuu Peri Doužer, uz napomenu da je Pi Džej kasnije operisao pomenutu povredu i da doktor tokom zahvata maltene nije ni video ligament, da ga nije bilo!
Doktor je napomenuo da nikada nije posvedočio takvom slučaju, a razlog zbog kog je mogao da igra je to što mladi košarkaš iz nekog razloga nije osećao bol! Naravno, religiozni Pi Džej je i ovo shvatio kao dar od Boga.
Svoj košarkaški razvoj je nastavio u rodnom gradu, u školi “Spring veli”, gde je bio ocenjen kao prospekt od maksimalnih pet zvezdica. Posle završavanja srednje škole, ređale su se ponude prestižnih univerziteta: Severna Karolina, Mičigen, Lujvil, Džordžtaun i naravno – Južna Karolina.
Porodična tradicija je maltene nametala da se izabere potonji program. Ipak, to nije bilo dovoljno. Za Pi Džeja se tražilo idealno rešenje. Rešenje, koje bi mu omogućilo dalje da se razvija. Sudbina je želela da to ipak bude Južna Karolina, a prevaga je bila tadašnji trener, Frenk Martin. I naravno, sestra Ejža, koja je takođe pohađala taj univerzitet. Zapravo, mnogi smatraju da, da nije bilo nje, verovatno bi Doužer završio u nekoj drugoj školi. Svakako, izbor koji su zajedno napravili, bio je dobar.
PREPOROD JEDNOG PROGRAMA
Južna Karolina je bila u velikom padu što se rezultata tiče. Tribine su uglavnom bile prazne i malo je tu bilo nade da će na timskom planu išta da krene nabolje. Ipak, dolazak Doužera se podudario sa usponom Gejmkoksa. Zajedno sa poznatim saigračem, Sinderijusom Tornvelom, bio je najzaslužniji što je Južna Karolina došla čak i do Fajnal fora NCAA turnira! Na put im je tada stala Gonzaga, na čelu sa bivšim igračem Partizana, Najdželom Vilijams-Gosom.
S obzirom na to da je izgradio reputaciju u koledž košarci, gde je bio miljenik publike, mislio je da je došlo vreme da se okuša u NBA ligi. Prijavio se za Draft, ali nije imao tu sreću da ga neka ekipa izabere. Srećom, bilo je zainteresovanih da ga angažuju kao slobodnog agenta. Bila je to Oklahoma siti Tander, koja ga je često slala u G ligu na kaljenje u svoju filijalu. Potom je šansu tražio u pomenutom Bostonu, ali uzalud. Nigde nije mogao da nađe mesto pod suncem.
Onda, po sistemu “dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”, Pi Džej je dočekao priliku dok je bio član Denvera. Nagetsi su imali velikih problema sa povređenim igračima, posebno Džamala Marija, što je otvorilo prostor za sadašnjeg člana Partizana da se dokaže. Ne samo što je pokazao koliko vredi, već se ispostavilo da ima sjajnu saradnju sa Nikolom Jokićem (što i nije tako teško, ruku na srce), te su njih dvojica u nekoliko navrata stvarali akcije “za špice”.
Pi Džej Doužer i Željko Obradović (Foto: Starsport)
Nažalost, onda je došla teška povreda koja ga je odvojila dugo od parketa. Kako bi pronašao formu, igrao je u G ligi, bio je i u Sakramentu… Jednostavno, nije išlo. Bila je potrebna promena. Preporod. Osveženje. Spas. Zašto to ne bi bio jedan od najvećih trenera svih vremena, Željko Obradović? Na kraju krajeva, čuda je napravio sa Danteom Eksumom.
Zašto ne bi i sa Pi Džejom Doužerom?
Originalni članak: Maxbet sport.rs
