Četvrti put u ovom veku crno-beli su u Top 8 Evrolige.
Osam i po godina je Partizan čekao na povratak u Evroligu, ali vratio se u velikom stilu. I rezultatski, i uz zadivljujuću podršku navijača. Ekipa Željka Obradovića je ligaški deo sezone završila sa 20 pobeda i 14 poraza, što joj je bilo dovoljno za odlično šesto mesto od ukupno 18 ekipa i plasman u plej-of. Tu crno-beli ne žele da se zaustave, bez obzira što će im u četvrtfinalu prepreka biti desetostruki šampion Evrope madridski Real.
Prethodni put crno-beli su se u ovoj fazi takmičenja našli pre trinaest godina, u sezoni 2009/10, kada su se pod vođstvom Duška Vujoševića plasirali i na fajnal-for u Parizu.
Partizan je u toj četvrtfinalnoj seriji bio bolji od Makabija sa 3:1 u pobedama, a sve je počelo velikim preokretom crno-belih u ”Nokia Areni” u Tel Avivu, uz izvanrednu partiju Dušana Kecmana koji je taj meč završio sa 29 poena. ”Ponos Izraela” je dobio prvu četvrtinu sa 27:12, tu razliku je uglavnom zadržao i do poluvremena, ali je preostalih 20 minuta Vujoševićev tim dobio sa 22 poena razlike i na kraju trijumfovao sa 85:77.
Makabi je dva dana kasnije na istom mestu uzvratio ubedljivom pobedom od 98:78, predvođen Viznevskim i Blutentalom, ali se serija zatim preselila u Beograd. U fantastičnoj atmosferi koja neodoljivo podseća i na aktuelnu ovosezonsku, Partizan je pred dvadesetak hiljada svojih navijača u beogradskoj ”Areni” dobio treći meč sa 81:73, a plasman na fajnal-for je potvrdio odlučujućim trijumfom od 76:67 dva dana kasnije. U oba ova beogradska duela ekipu Partizana je poenterski predvodio sjajni plejmejker Lester Bo Mekejleb.
Podsetimo, crno-beli su na fajnal-foru zatim zauzeli četvrto mesto, ali je ostao utisak da je Partizan tada mogao i više, imajući u vidu nesrećni poraz od Olimpijakosa u polufinalu.
U to vreme je Partizan bio redovni učesnik Top 8 faze Evrolige, jer je taj uspeh ostvarivao i 2008. i 2009. godine, ali ne i da napravi i korak dalje.
U proleće 2009. godine crno-beli su u četvrtfinalu imali nepremostivu prepreku u vidu sjajne ekipe CSKA koja je tu seriju dobila sa 3:0 u pobedama, a Partizan je u sva tri meča bio potpuno nemoćan u napadu, imajući u vidu da je u Moskvi postizao samo 47, pa 50 poena, a nije mnogo efikasniji bio ni u Beogradu, kada je CSKA slavio sa 67:56 i zasluženo se plasirao na završni turnir, uz odlične partije Erazema Lorbeka.
Godinu dana ranije četvrtfinalna serija Evrolige se igrala na dve dobijene utakmice, a Partizanov protivnik bila je španska Taukeramika koja je imala prednost dmaćeg terena i to se ispostavilo kao presudno. Taukeramika je u prvom meču u Vitoriji slavila sa 74:66. Revanš je odigran u prepunom ”Pioniru”, gde je Partizan bio ubedljiv, dobio je taj meč sa 21 poenom razlike uz dominantne partije Pekovića i Veličkovića, a španskom timu nije pomogla dobra partija Igora Rakočevića.
Više od toga Partizan ipak nije mogao, Taukeramika je u majstorici na svom terenu trijumfovala sa 85:68, uz 19 poena Pita Mikela.
To su sva Partizanova četvrtfinala u ovom veku, ali bilo je još uspeha u prethodnim decenijama. Naravno, najbolje se pamti 1992. godina i Partizanova titula prvaka Evrope u Istanbulu, gde su crno-beli stigli posle četvrtfinalne serije protiv Knora iz Bolonje koju su dobili sa 2:1 u pobedama, predvođeni legendarnim tandemom Danilović-Đorđević.
Šest godina kasnije, u sezoni 1997/98, Partizan je imao i uspešnu četvrtfinalnu seriju protiv moskovskog CSKA, dobio ju je takođe sa 2:1 u pobedama, za još jedan plasman na fajnal-for na kom je na kraju osvojio četvrto mesto. Bila je to generacija Drobnjaka, Tomaševića, Brkića, Radoševića koja je prethodno u osmini finala uspela da eliminiše i favorizovani Olimpijakos.
Legendarna je bila i generacija iz sezone 1987/88 pod vođstvom tada 28-godišnjeg trenera Duška Vujoševića, a koju su na terenu predvodili Željko Obradović, Goran Grbović i nešto mlađi Đorđević, Divac, Paspalj… Ta ekipa je 1988. godine uspela da osvoji prvo mesto u četvrtfinalnoj grupi od osam timova i plasira se na fajnal-for u belgijskom Ganu, gde je Partizan u polufinalu poražen od Makabija, pa pobedom nad Arisom osvojio treće mesto.
Partizan je treći u Evropi bio i 1982. godine, s tim da se tada igrala grupna faza od šeset najboljih timova. Crno-beli su tada imali fantastičnog Dražena Dalipagića, pa Zorana ”Moku” Slavnića, Arsenija Pešića… a završili su iza Makabija i Skviba iz Kantua koji su se zatim sastali u finalu. Titulu je na kraju osvojila italijanska ekipa.
Nije ni to sve, jer je Partizan i u sezoni 1979/80 igrao u toj ”Top 6” grupnoj fazi, ali je tada završio na šestom mestu sa samo jednom pobedom.
2009/10 Partizan – Makabi 3:1
2008/09 CSKA – Partizan 3:0
2007/08 Taukeramika – Partizan 2:1
1997/98 Partizan – CSKA 2:1
1991/92 Partizan – Knor Bolonja 2:1
1987/88 Partizan najbolji u četvrtfinalnoj grupi
1981/82 Partizan treći u Top 6 grupi.
1979/80 Partizan šesti u Top 6 grupi.
Originalni članak Sportske net
