Kada je stigao u Humsku ulicu, Igor Vujačić suočio se sa brojnim problemima. Kao i svaki igrač koji potpiše za tako veliki klub, spreman je da da svoj apsolutni maksimum, spreman je da izgine i na treningu i na svakoj utakmici kako bi sebi obezbedio mesto u startnih 11.
Na početku šansu nije dobijao, ali čim se ukazala prilika, stameni Crnogorac je svojih “5 minuta” iskoristio na najbolji mogući način.
Danas, odbrana Parnog valjka bez njega ne može da se zamisli, doprinosi ogromnu stabilnost i sigurnost pozadi, ima potpuno drugačiji status i predstavlja ključni šraf u poslednjoj liniji beogradskog kluba.
Sa njim smo razgovarali na pripremama u Beleku. Sada već iskusni centralni defanzivac govorio je o brojnim temema, a kako je izgledao njegov trnovit put u Partizanu, da li će teško biti sačuvati Mitrovića i Vlahovića, ko mu je cimer na pripremama, i još mnogo toga pročitajte u nastavku teksta.
Vujačić je crno-beli dres obukao 2019. godine, kada je stigao iz Zete. Na početku razgovora, stameni štoper uporedio je fudbal u Srbiji i u Crnoj Gori.
– Ovde se na puno većem nivou radi nego kod nas u Crnoj Gori, ovde je dosta profesionalnije. Bilo mi je teško da se na početku uklopim u Partizan, u prvih šest meseci, ali splet okolnosti je bio takav da se sve namesti u moju korist.
U početku, Igor kod Sava Miloševića nije imao priliku da pokaže sve što zna, da bi kasnije kod Aleksandra Stanojevića dobio šansu, i iskoristio je na najbolji mogući način.
– Kod Sava Miloševića nisam dobijao šansu, nisam igrao. Kada je on otišao, došao je trener Aleksandar Stanojević koji je rekao da će mi dati šansu, što je na kraju i ispoštovao. Ja sam vredno trenirao, davao sam svoj maksimum, bio sam uporan… Čekao sam šansu, i na kraju sam je iskoristio. Kada gledam iz ove perspektive, nisam ljut ni na koga, svako gleda fudbal na svoj način. Prethodni šef me nije video, sledeći jeste, ali svakako takve odluke, kakve god bile, moraju da se poštuju – počeo je Vujačić priču za Kurir.
Mnogo mladih igrača ove zime dobilo je priliku da trenira sa prvi timom, a Vujačić je veoma zadovoljan kako napreduju.
– Jesam, zadovljan sam kako rade. Mladi igrači moraju biti svesni u kom klubu se nalaze i šta se sve od njih očekuje, ali sa druge strane, normalno je da u tim godinama postoje određeni padovi u igri, a na njima je da se izbore sa tim. Na njima je samo da nastave da rade, i sve će biti u najboljem redu – rekao je Vujačić i potom dodao:
– Ima puno mladih igrača, a ovako na “prvu loptu” mogu da kažem da je mladi Ilić znatno napredovao u odnosu na prošlu godinu, i samo da nastavi u tom ritmu i da i dalje pruža što bolje partije na pripremnim mečevima, i neminovno je da će mu se ukazati šansa da zaigra i u ligi, a ako Bog da i u Evropi. Subotić je izašao iz teške povrede, polako se vraća u ritam, tu je i Petković, da nekoga ne zaboravim. Čim su ovde, znači da poseduju veliki talenat a na njima je da rade punom parom. Velika je razlika između omladinske škole i prvog tima.
FK Partizan već 14 dana trenira u Beleku, a prvotimci kluba iz Humske ulice imaju sve neophodne uslove za rad.
– Prezadovoljni smo, ovde je sve na vrhunskom nivou. Svaki dan treniramo, igramo utakmice te je zbog toga i teren u malo lošijem stanju, ali to je normalno. Zaista imamo sve najbolje uslove da se što bolje spremimo za nastavak sezone.
Da li zadovoljan na individualnom planu?
– Ja stalno govorim da uvek može bolje, vodim se tom logikom tako da nastojim da na svakom sledećem treningu pružim više nego na prethodnom.
Hotelsku sobu, štoper Partizana deli sa kolegom iz zadnje linije, Slobodanom Uroševićem.
– Ovde mi je Čaki cimer. Ne igramo video igrice pošto ustajemo ranije ujutru, pa popodne volimo da odspavamo nekih sat vremena, onda opet drugi trening, večera… Popijemo kafu kad imamo slobodno.
Originalni tekst Kurir sport
