Na početku svake sezone, PR našeg košarkaškog kluba, Ivan Ivković nam obeća da će za Volimpartizan.rs pričati onda kada bude imao nešto konkretno da kaže. Ovog puta, povod je bila nagrada SportNeta za najboljeg srpskog PR menadžera u sportu 2021. godine koju je Ivković primio 22.12. kao PR KK Partizan i košarkaške reprezentacije Srbije.
Seli smo na kafu i razgovor počeli od toga.
Goran: Čestitam Ivča, treba li da ti kažem kako mislim da je nagrada zaslužena?
Ivković: Hvala, ali pre treba ja tebi da čestitam. Nagrada koju je sajt Volimpartizan.rs dobio za promociju sportskog društva je još vrednija. Ti ovo radiš volonterski, iz čiste ljubavi. Naravno, kod mene se ljubav podrazumeva, ali za svoj posao primam i platu. A ti “gruvaš” sve sportove praktično iz penzije. Malo ljudi to zna, a to treba ceniti.
Goran: Kako se snalaziš? Sedma ti je sezona ako se ne varam…
Ivković: Sedma. Ne znam ni kad je prošlo toliko vremena. Ne bi verovao koliko je sezona “kratka” kada uđeš u ritam. Za čas dođu aprili i maj. Nadam se da se snalazim ok. Ovo je celodnevni posao koji zahteva prisutnost u svakom trenutku. Mogu ja da odem na odmor, to nije problem, ali telefon mora da je pri ruci a kompjuter makar u gepeku.
Goran: Kako da približimo ljudima pritisak sa kojim se nosi neko ko vodi računa u odnosima s javnošću u Partizanu i reprezentaciji?
Ivković: Brate, napravićeš od mene sinju kukavicu. Nije mene niko tukao po ušima da se bavim ovim poslom pa sad da se žalim na pritisak. Volim taj izazov. A kada nešto voliš, nije pošteno da se žališ.
Goran: Dobro, ali pritisak postoji.
Ivković: Ti si bio medicinski radnik. Mislim da ti bolje od mene znaš šta znači pritisak. Malo je bitnije zdravlje od toga šta je ko napisao na društvenim mrežama ili šta ko misli da je potrebno da se uradi a ne barata svim informacijama. Može naravno i od forumaša i tviteraša i ljudi koji “vise” na instagramu da se izvuče neka korisna ideja, ali odvojiti od kukolja žito… e, za to treba i vremena i energije.
Goran: Priča se da najviše voliš prelazni rok
Ivković: Naravno. Sve Boško Buha do Boška Buhe… Samo bombe padaju. E to je neka stvar na koju sam baš oguglao. Veruj mi, ne želim da znam ni jednu informaciju dok stvari ne budu gotove kada su dolasci i odlasci u pitanju. Sećaš se naslova filma Roki VI? “It ai’t over, ‘till it’s over”? Seti ga se svaki put kad krenu da “bacaju bombe” po mrežama, pa čak i po medijima. Razumem interesovanje, ono zapravo na neki način i pokazuje veličinu kluba. Ali opet se vraćam na žito i kukolj…Treba znati ko šta piše i sa kojom namerom. Nekome je u glavi samopromocija, nekome tzv. klikbejt, neko bi možda da “buši” neku priču. Nisu baš ni svi izvori informacija do kraja kredibilni. Teško je, ali ne i nemoguće utvrditi izvor neke informacije koja recimo u datom trenutku pravi veću štetu nego korist. Medij ne mora da navede izvor, zakon ga štiti, kodeksi ga štite, ali ne bi bilo loše da informaciju koju ima proveri na još par strana. Zapravo, tako bi trebalo da bude po istim tim kodeksima, ali hiperprodukcija…daj sve i odmah ili postaje bajato! To je problem za čitaoce, ali je i izazov za medije. Biti konkurentan na tržištu a istovremeno i kredibilan. Nisam siguran da bih na mestu urednika nekog portala umeo da pronađem pravi balans. Grešio bih sigurno. Zato ih i razumem kada naprave neku grešku za koju nema dvojbe da li je slučajnost ili loša namera.
Goran: Kaži ti meni, kako je raditi sa Željkom?
Ivković: Kako može da bude? Čast i obaveza! Uostalom, kao i sam rad u Partizanu.
Goran: A sa Karijem?
Ivković: Isto. Pa samo da nabrojim uspehe koje su ostvarili Željko Obradović i Svetislav Pešić, potrajalo bi…a bojim se da nemamo toliko vremena.
Goran: Žuriš?
Ivković: Ne, nego je deplasirano da to nabrajamo. Ako pratiš košarku a ne znaš nasleđe koje su ostavili Željko i Kari, mislim da je vreme prvo da se posvetiš čika Guglu, pa da nastaviš sa praćenjem košarke.
Goran: Hoćeš da kažeš nešto o Novicinom povlačenju i organizaciji oproštajne utakmice?
Ivković: Bilo je emotivno, bilo je veličanstveno.
Goran: A sama organizacija?
Ivković: Svi smo bili uključeni i svako je dao svoj doprinos. Lako je imati ideju za Novicu. Toliko toga sa njegove strane je inspirativno. Da ne spominjem onaj lični deo i neki prijateljski odnos koji smo izgradili tokom vremena u Partizanu.
Goran: Ide 2022. 30 godina od Istanbula, svi se nadamo i novim trofejima. Hoćeš o tome?
Ivković: Ide 2022. i nadam se da će biti dobra, da ćemo biti svi na prvom mestu zdravi. Godišnjica – biće vremena za priču o tome. Uspesi? Zar ja da pričam o sportskim stvarima? Tu sam navijač kao i ti. Nadam se najboljem i živim za svaku pobedu.
Ivan Ivković Ivča – Kao i uvek korektan, konkretan i koncizan. Uz zahvalnost na druženju i izdvojenom vremenu želim mu svaku sreću sa našim Partizanom! Mb
