Pogotovo na bitnim utakmicama
Sve do četvrtka veče napad Partizana je funkcionisao (skoro) besprekorno. Uzdali su se crno-beli u Rikarda Gomeša, afrički špic već je postigao 18 golova, imaju osim njega još 16 različitih strelaca, ali su protiv Genta zakazali – svi.
Kao što su problemi u igri identifikovani u završnoj trećini terena, tako su još uočljiviji oni u odbrani. Ovaj tim je u većini superligaških utakmica garantovao „nulu“, postarao se za lidersko mesto na prvenstvenoj tabeli, a onda je pogodak Svena Kumsa poslužio kao demistifikacija da je defanziva crno-belih kamen-kremen. Način na koji je matirana – da najniži igrač u sastavu gostiju skoči usamljen, bez pratnje, zaboravljen prilikom preuzimanja – ilustruje da su greške sve samo ne slučajne.
Ponavljaju se.
Teško je oceniti da li je u pitanju nedostatak komunikacije, pad koncentracije ili postoji potreba za još nekim rešenjem, tek ono što se desilo u četvrtak predstavlja reprizu poslednja dva ligaška okršaja sa Crvenom zvezdom.
Na prolećnom, posle kog je trener Aleksandar Stanojević čestitao večitom rivalu osvajanje titule, Mirko Ivanić je u skoku nadmurio čak četvoricu igrača Partizana (Obradovića, Zdjelara, Šćekića, Vujačića) i doneo crveno-belima prednost na koju sastav iz Humske do kraja gostovanja na stadionu „Rajko Mitić“ nije odgovorio (1:0).
Kad su se isti rivali nedavno sreli na suprotnoj strani Topčiderskog brda, Aleksandar Katai se pred kraj pojavio u ulozi spasioca i skoro neometan (kasnio Miloš Jojić, ali je pitanje da li je neko drugi trebalo da pokrije Zvezdinog ofanzivca) glavom matirao Aleksandra Popovića. Iz treće velike šanse na derbiju. Što samo ukazuje da je protivnički stručni štab identifikovao skok igru Parnog valjka spornom, slao lopte s boka u kazneni prostor i na kraju došao do remija (1:1).
Otad odbrana Partizana nije poklekla. Ruku na srce, nije ni imala bogzna koliko posla, mada je bilo povremenih neprijatnih situacija na gostovanju lučanskoj Mladosti, protiv Flore u Ligi konferencija, dok je protiv Radnika u prvenstvu i Trajala u kupu do izražaja došla razlika u klasi. Opet, na najtežim ispitima – takvim se u srpskom fudbalu smatraju evropski i dueli sa večitim rivalom – defanziva je ispoljiva ranjivost i to se najbolje videlo sredinom drugog poluvremena okršaja sa Gentom, kad je golman Aleksandar Popović ostavljen na milost i nemilost Svenu Kumsu. Obično u takvim situacijama milosti nema.
Pogrešno bi bilo konstatovati kako greše samo štoperi (nekoliko puta kiksevi Igora Vujačića doveli do gola rivala na međunarodnim mečevima), pošto je uočljiv i izostanak pritiska bekova na nosioce lopte. U situaciji od četvrtka veče Ivan Obradović nije stigao na vreme da blokira centaršut Matisa Samoisa, iako ga je zvao skoro svaki navijač sa istočne tribine. Baš kao ni Aleksandar Miljković prilikom gostovanja u Ponte Delgadi ili Bibars Natho i Aleksandar Šćekić tokom revanša sa Sočijem.
Lančana reakcija, niz grešaka, podeljena odgovornost. Šta god da je, dobro – nije.
Originalni članak Mozzart sport
