Uz čestitke treneru Partizana i želje da ga njegovi štićenici obraduju u nedelju novom prvenstvenom pobedom (protivnik je Radnik iz Surdulice, a utakmica se igra u Humskoj), čime bi bio nastavljen sve duži trijumfalni niz ekipe (u ovom trenutku njega čini 11 uzastopnih pobeda – 10 u prvenstvu i 1 u kupu), koristimo ovu priliku i ovaj povod da se dotaknemo Partizanove istorije kada su u pitanju njegovi “najdugotrajniji” treneri, kao i da se detaljnije pozabavimo mestom i ulogom aktuelnog šefa struke crno-belih u klupskoj arhivskoj građi tog tipa.
Partizan u svojoj istoriji, koju gradi od 04.10.1945. godine, nije imao puno trenera koji mogu da se podiče trocifrenim brojem nastupa, odnosno predvođenja ekipe Partizana sa klupe u takmičarskim utakmicama. Samo njih osmorica su to uspeli (četvorica od njih nisu, nažalost, više među živima), a toj osmorici će se u nedelju, kao tek deveti u klupskoj istoriji koja traje više od 75 godina, pridružiti i sadašnji trener Partizana:
Navijači Partizana, ako ne spadaju baš u one najmlađe, dobro pamte prvi trenerski angažman Aleksandra Stanojevića u Partizanu. Celu 2007. godinu je proveo u klubu kao prvi asistent Miroslava Đukića, a dve i po godine kasnije (u međuvremenu je bio u FSS, kao selektor U19 reprezentacije), dana 16.04.2010. postavljen je prvi put za šefa stručnog štaba Partizana.
Prvi trenerski mandat u Partizanu je obeležio velikim i brojnim uspesima, kao i retkim neuspesima. U tom mandatu je klub vodio na tačno 79 utakmica u svim takmičenjima, sa bilansom 59-8-12 i gol razlikom 179:55 (+124).
Izvor:”MN PRESS
Osvojio je šampionsku titulu završivši sezonu 2009/10 na klupi Partizana, pri čemu se mora istaći da je prilikom njegovog dolaska na klupu, sedam kola pre kraja šampionata, naš klub bio na “-5” u odnosu na u tom trenutku vodeću Crvenu zvezdu. U tih sedam kola je Partizan zabeležio sve same pobede, uspeo je da stigne i prestigne večitog rivala, pobedivši ga i u direktnom okršaju u našem “Hramu fudbala” (1:0)! To je bio tek prvi veliki uspeh tada mladog trenera, s obzirom da će uskoro stići još veći uspesi.
Sezona 2010/11 je ekipi i njenom treneru Stanojeviću najpre donela impresivan plasman u Ligu šampiona, po drugi put u klupskoj istoriji, a zatim i duplu krunu (šampionsku titulu i kup) u domaćim takmičenjima – uz apsolutnu dominaciju u večitim derbijima, u kojima je Partizan pobeđivao Crvenu zvezdu kad god je hteo i mogao, a činio je to svaki put – 1:0 u komšiluku, 1:0 na “JNA”, ali i sa ukupnih 2:1 u dvomeču polufinala nacionalnog kupa (2:0 i 0:1).
Izvor: Srdjan Stevanović
Sezona 2011/12 je bila poslednja sezona trenera Stanojevića u njegovom prvom mandatu u Partizanu. Bio je na klupi samo u prvom, jesenjem delu sezone. Na početku te sezone je doživeo svoj najveći neuspeh – eliminacije u kvalifikacijama za evropska takmičenja, od kojih je posebno bolna bila ona druga, od irskog Šamrok Roversa. Ipak, uprkos tom šoku i nesumnjivom kiksu koji je sigurno psihološki uzdrmao ekipu, tim Partizana je ubrzo potom uspeo da se stabilizuje i da odigra jednu sjajnu polusezonu u domaćim takmičenjima, ponovo da pobedi i Crvenu zvezdu (2:0 za nas u komšiluku) što je u to doba postao već jedan aksiom i da na pauzu na polusezoni ode kao više nego ubedljiv lider na prvenstvenoj tabeli (sa čak „+10“ u odnosu na večitog rivala!) i kao polufinalista kupa, radujući se unapred prolećnoj „mušteriji“ u tom polufinalu koja se zvala Crvena zvezda. Međutim, na kraju kalendarske 2011. godine se desilo to što se desilo, Aleksandar Stanojević je na ogromno iznenađenje celokupne javnosti otišao iz kluba, pa mu se zvanično ne piše titula šampiona koju je klub bez problema osvojio (odbranio) do maja 2012. godine, ali je jasno i tada bilo a i danas je da su zasluge Aleksandra Stanojevića i za tu titulu nemerljive.
Svoj drugi trenerski mandat u klubu je naš sadašnji trener započeo 01.09.2020. Još malo pa će pola godine biti za nama od tog datuma, a u tom periodu je Partizan do danas odigrao 20 utakmica u svim takmičenjima, sa bilansom 16-2-2 i gol razlikom 37:8 (+29). Preuzeo je ekipu u prilično kompleksnom trenutku – nakon šest odigranih kola u aktuelnoj sezoni, sa već značajnim bodovnim zaostatkom („-6“) u prvenstvu u odnosu na večitog rivala i sa činjenicom da su ekipu očekivale specifične evropske kvalifikacije, sa samo jednim mečom u svakoj kvalifikacionoj rundi i činjenicom da je to, posebno u kasnijim kvalifikacionim kolima, priličan hendikep ukoliko te žreb ne pomiluje domaćinstvom već te pošalje u goste. Partizan je prvo evropsko gostovanje u Moldaviji rezultatski prošao, ali drugo u Belgiji nakon produžetaka nije – uprkos vrlo dobroj partiji protiv ekipe od koje je bilo više njih slabijih, kao potencijalnih rivala pre žreba za 3. kolo evropskih kvalifikacija. Nakon koncentracije na domaća takmičenja i problema prilikom dva prvenstvena gostovanja (u Milanovcu i u Nišu), ekipa skrojena po zamisli Aleksandra Stanojevića se potpuno konsolidovala tokom jeseni, ušla je u sjajnu rezultatsku seriju u oba domaća takmičenja, a ta serija je sada nastavljena i u već odigrana tri kola prolećne polusezone.
Partizan se, da ponovimo, trenutno diči serijom od 11 uzastopnih pobeda (10 u prvenstvu i 1 u kupu), ali to i dalje nije najduža pobedonosna serija Partizana sa njegovim sadašnjim trenerom na klupi! Vraćamo se opet za trenutak na finiš sezone 2009/10 kada je Stanojević postao po prvi put šef struke crno-belih: Naime, nakon što je tu sezonu ekipa trijumfalno završila sa 7 uzastopnih prvenstvenih pobeda, otpočela je narednu sezonu 2010/11 sa 4 uzastopne pobede u evropskim kvalifikacijama (dvomeči protiv jermenskog Pjunika i finskog Helsinkija), na koje je onda „nakalemljena“ i prvenstvena pobeda nad Inđijom. Tek nakon ovih, ukupno 12 uzastopnih pobeda u dva takmičenja (prvenstvo i Evropa, a domaći kup se u tom periodu nije igrao), usledila su dva remija u plej ofu za Ligu šampiona (dva puta 2:2 protiv belgijskog Anderlehta i potonji trijumfalni penali u Briselu), čime je na papiru prekinut niz pobeda, iako je jasno da su ova dva remija bila praktično najveće pobede koje je naš klub u tom trenutku slavio! Partizan je potom, kao učesnik grupne faze Lige šampiona, a još pre premijere u toj grupnoj fazi koja ga je očekivala u ukrajinskom Donjecku, vezao još 3 prvenstvene pobede, što znači da smo u to doba svi mi bili svedoci jednog vremenskog segmenta od 18.04.2010. do 11.09.2010. u kojem je Partizan u dva takmičenja zabeležio bilans od 15-2-0, sa već opisanim značajem i sjajem kojeg i dan-danas nose ta dva remija protiv u to doba više nego favorizovanog Anderlehta.
Nije ovo sve kada su u pitanju pobedonosne serije Partizana sa trenerom Stanojevićem. Crno-beli te jeseni 2010. godine nisu ništa mogli u svojoj grupi Lige šampiona, u konkurenciji veoma jakih rivala (Arsenal, Šahtjor i Braga), ali su zato u domaćim takmičenjima „mleli“ i bukvalno kao „Parni valjak“! Elem, Partizan je u periodu od 06.10.2010. pa sve do 16.03.2011. (dakle u pitanju je period duži od pet meseci (!), naravno unutar njega je i zimska pauza u kojoj se nije igrao takmičarski fudbal) zabeležio u prvenstvu i u kupu ukupno 15 uzastopnih pobeda (11 u prvenstvu i 4 u kupu), među kojima je bila i pobeda u večitom derbiju u komšiluku (1:0 za Partizan), ali i pobeda u prvom polufunalu kupa protiv večitog tivala u Humskoj (2:0)!
Ako ste sad pomislili da smo gore opisali najdužu pobedonosnu seriju crno-belih sa Stanojevićem na klupi – varate se! Elem, u jesenjem delu sezone 2011/12, Partizan je u periodu od 28.08.2011. do 10.12.2011. i do završetka prvog Stanojevićevog mandata u Partizanu (što se u tom trenutku nije moglo ni pretpostaviti) zabeležio u prvenstvu i u kupu ukupno 16 uzastopnih pobeda (13 u prvenstvu i 3 u kupu)!
Svi ovi statistički podaci iz bliže i dalje profesionalne prošlosti našeg trenera, kada je u pitanju njegov rad u ovom klubu, govore u prilog tome da se kod Aleksandra Stanojevića pojmovi kao što su „stabilnost“ i „kontinuitet“ pišu velikim slovom. To govori o izraženoj takmičarskoj orijentaciji Partizanovog stratega. Nijedna serija u sportu nije naravno večna, svakoj nekada dođe kraj, ali samo serije, tj. ponavljanja dobrih igara i rezultata u kontinuitetu mogu na kraju doneti ono što je najbitnije u sportu, a to su trofeji.
Partizan je u ovom trenutku i dalje u poziciji da se bori za oba domaća trofeja. Do kraja sezone ga očekuje još 16 prvenstvenih utakmica, a nadamo se i sve 3 u završnoj fazi Kupa Srbije. To znači da bi krajem maja ove godine naš trener mogao doći i do kote „118“ na gore prikazanoj grafici (poredak trenera FK Partizan po broju vođenja ekipe u zvaničnim utakmicama), čime bi prestigao i Miroslava Đukića (8. mesto) i Vladimira Vermezovića (7. mesto), a u isto vreme bi skoro sustigao Miloša Milutinovića (6. mesto) i Nenada Bjekovića (5. mesto). To Aleksandru Stanojeviću od srca želimo, baš kao što mu želimo da (zajedno sa saradnicima u stručnom štabu i sa igračkim kadrom sa kojim raspolaže) i ovu sezonu Partizana učini trofejnom, onako kako je to učinio i u svom prethodnom trenerskom mandatu u Humskoj.
Zvanični sajt FK Partizan
Vlada Ćujić
