„Šokirao sam se kada sam odlazeći na treninge i utakmice u gradu video autobuse sa zastavama moje zemlje. Istog trena osetio sam da smo veliki prijatelji“, kaže jedan od najboljih fudbalera Partizana
Fotoreporter „Alo!“ Masanori Jošida godinama živi u Srbiji i solidno govori naš jezik. Uz njegovu prevodilačku pomoć, te zahvaljujući savremenim tehnologijama (ZOOM aplikacija) i ljubaznosti pi-ara FK Partizan Biljani Obradović, evo priče jednog od najboljih fudbalera crno-belih.
Takuma Asano u razgovoru sa zemljakom, fotoreporterom „Alo!“ Masanorijem Jošidom, Foto: Alo!
Takuma, koliko ste sunarodnika upoznali ovde?
– Zbog obaveza, karantina, putovanja i koronavirusa u Beogradu nisam upoznao nijednog, tačnije jesam jednog, našeg ambasadora – kaže na početku raspoloženi Asano, dok Jošida brižljivo beleži svaku reč zemljaka.
Da li vas je nešto iznenadilo u srpskoj prestonici?
– Šokirao sam se kada sam odlazeći na treninge i utakmice u gradu video autobuse sa zastavama Japana. Istog trena osetio sam da smo veliki prijatelji. Nadam se da će biti još sličnih donacija.
Za većinu stranaca srpski nije lak jezik, a vama?
– Ne znam puno reči. Težak je jezik. U „Beogrado“ imam puno obaveza i ne stižem da učim. Znam: kako si, ja sam dobro, dobro jutro, „dobro“ dan i dobro veče. Meni je najvažnije da mi u Srbiji ništa ne nedostaje u odnosu na Japan.
Za Japan ste debitovali u vreme selektora Vahida Halilhodžića, a koliko je Partizan zaslužan za povratak u nacionalni tim?
– Mnogo i zahvalan sam klubu. Puno sam tehnički napredovao u Srbiji, počeo standardno da igram, dajem golove i to nije ostalo neprimećeno – kaže uvek vedri Asano, jedan od miljenika saigrača i navijača crno-belih.
Takuma Asano, Foto: FK Partizan
Mnogi vas zovu Samuraj, neki Jaguar. Koji nadimak vam je draži?
– Jaguar! Nadimak sam dobio od novinara na početku karijere u Japanu. Prihvatili su ga navijači Hirošime, koji su imali zastavu „Asano jaguar“. Golove proslavljam u pozi jaguara, ispruženih ruku i prstiju savijenih poput kandži.
U prošloj sezoni protiv Čukaričkog isprintali ste 66,3 metra za 7,51 sekund, uz prosečnu brzinu od 31,79 kilometara na sat. Kada biste se trkali Jusein Bolt, Pjer-Emerik Obamejang i vi, ko bi pobedio?
– Naravno Bolt, ali na stazi dužoj od 30 metara. Na tom rastojanju svojevremeno sam imao bolji rezultat od slavnog atletičara, a trčao sam i 35 kilometara na sat. Bar je tako izmereno u Štutgartu.
Porodica je aminovala vaš dolazak ovde, a kako je ona proletos doživela Srbiju?
– Majka smatra da je Beograd lep, ali ništa posebno. Najviše joj se svidelo što ima bezbroj pešačkih staza. I dve godine mlađem bratu Juju, koji igra u Japanu, svideo se Beograd. Jedino što ih je iznenadila buka, mnogo jača nego u našoj zemlji.
Takuma Asano, Foto: FK Partizan
Posvećeni ste obavezama i sportskom stilu života. Da li je vaša deviza: ne odustaj, nastavi da pokušavaš i samo napred?
– Retko izlazim, gotovo i ne poznajem grad, a volim srpski narod. Ovde sam da treniram, napredujem i igram fudbal.
Sa vama u Beogradu su četiri kompanjona koje plaćate iz svog džepa. Sigurno ste probali neka srpska jela?
– Bili smo nekoliko puta u restoranu. Probao sam srpsku kuhinju, bilo je i ukusnih jela, ali se ne sećam imena. Ono što znam je burek! Dobar je, drugovi su mi ga nekoliko puta doneli. Zbog pravilne ishrane u dobroj sam formi, a izbegao sam i povrede.
Sake, japansko alkoholno piće od riže, svetski je poznato. Ipak, naša domaća rakija je bolja. Alkohol?
– Ne pijem! Nikad! Samo voda, ceđena pomorandža i kafa posle jela.
Partizan je ostao bez Umara Sadika sa kojim ste odlično sarađivali?
– Sjajan čovek i fudbaler. Veliki smo prijatelji. Nedostaje mi njegova opuštenost, a ekipi golovi i asistencije. Na neki način žao mi je što je otišao u Španiju, a opet drago mi je što se snašao i iz dana u dan napreduje. Generalno, sa saigračima sam zajedno samo tokom profesionalnih obaveza. Ne družim se privatno – zaključio je Asano i svima poželeo srećnu novu 2021. godinu!
Tekst preuzet sa portala Alo sport
