Polusezona koja je za nama je donela najpre puno bure i stresa ali je zatim nastavljena i dovršena na najbolji mogući način – toliko dobro da jedva čekamo januar (pripreme) i februar (nastavak takmičenja) 2021. godine.
Partizan je u jesenjem delu ove sezone 2020/21 odigrao ukupno 24 takmičarske utakmice u tri takmičenja a rezultati su sledeći:
Od početka do kraja meseca avgusta je na klupi sedeo Savo Milošević i u tom mesecu je prebrođena prva evropska prepreka, ali je zato u domaćem šampionatu Partizan izgubio dve utakmice i time već tada zaostao za srpske prilike velikih 6 bodova u odnosu na vodeću ekipu na tabeli. Za poraz u Novom Pazaru (2:3) nema nikakvog opravdanja, dok je samo rezultatski istovetan poraz u Novom Sadu bio jedna potpuno druga priča – simbioza sopstvenog manjka koncentracije u više navrata, velikih sudijskih grešaka na štetu Partizana i manjka sportske sreće kada su u pitanju crno-beli, koji su praktično do 90. minuta, uprkos igraču manje na terenu čitavo drugo poluvreme, imali pobedu i sva tri boda u džepu.
Poraz u Novom Sadu je uslovio odlazak sa klupe Sava Miloševića, kome su sudijske nepravde u toj utakmici i bukvalno prelile čašu žuči – napunjene brojnim sudijskim greškama na štetu Partizana, počinjenih u periodu Savinog skoro jednoipogodišnjeg bivstvovanja na klupi.
Odlazak Sava Miloševića sa pozicije šefa struke i dolazak Aleksandra Stanojevića na to mesto je obavljen na jedan dostojanstven način, potpuno netipičan za balkanske prostore. Gospodski maniri razmenjeni između dvojice ne samo kolega nego puno duže i prijatelja, Sava i Saleta, iskazani i u klupskim prostorijama, a onda i u trening centru u „Zemunelu“, uz javno obraćanje bivšeg trenera putem klupskog sajta i i njegove snažne poruke koje je tom prilikom poslao na rastanku – to je nešto što će se pamtiti.
Aleksandar Stanojević je tako početkom septembra preuzeo mesto šefa stručnog štaba, ali i ekipu koju nije on stvarao i okupio, niti je sa njom prošao ono što je krucijalno za svakog trenera – temeljne i ozbiljne pripreme za takmičenja, ali isključivo po sopstvenom nahođenju i po sopstvenoj trenerskoj viziji. Prelazni rok jeste u tom trenutku još trajao, ali se u njemu moralo biti aktivan uprkos činjenici da u isto vreme na svaka tri dana igraš takmičarske utakmice, jednu bitniju od druge. Partizan je pobedio prve dve prvenstvene utakmice, uz dosta muka je prebrodio i drugu evropsku prepreku u kvalifikacijama, a onda je nesrećan žreb tako hteo da u 3. kolu kvalifikacija em dobijemo rivala koji je u tom trenutku bio lider u šampionatu Belgije (danas nije lider, ali je i dalje pri vrhu tamošnje tabele), em se ta eliminaciona utakmica igrala na njegovom terenu. Partizan je dobro izgledao u Belgiji u tih 90+30 odigranih minuta, nije ni po čemu bio slabiji od protivnika, ali je golom primljenim u produžecima ispao. Ti događaji su obeležili mesec septembar.
Početak oktobra je obeležen prodajom Sadika (još u septembru je prodat Miletić), odlaskom još nekih igrača, ali i dolaskom više novih igrača koje je lično trener Stanojević zahtevao – u pitanju su Miljković, S. Marković, Obradović, Jojić, Holender i Bajbek. Svi oni su, sa izuzetkom Svetozara Markovića, stigli u klub sve samo ne potpuno spremni za takmičenja. Partizan je svesno ušao u takav rizik, svestan da se radi o kvalitetnim fudbalerima koji bi, da su u tom trenutku bili i takmičarski spremni, verovatno završili na nekim drugim evropskim, znatno bogatijim i fudbalski atraktivnijim destinacijama, a ne u Srbiji (u koju su se prva četvorica i vratili, s obzirom da već imaju iza sebe jedan mandat u crno-belom dresu). Uveren da dobija značajan dodatni kvalitet u tim igračima, pa makar se na ispoljavanje tog kvaliteta i čekalo neko vreme, klub je angažovao ove igrače i time je trener Stanojević dobio mnogo širi igrački kadar sa kojim je pojačana konkurencija na više mesta u timu.
Oktobar nam je doneo pet prvenstvenih mečeva sa bilansom 2-2-1, što za kriterijume Partizana ne može biti ocenjeno dobrim bilansom. Remi u Gornjem Milanovcu (1:1) jednostavno nije smeo da se desi, jer se do finiša vodilo, a i značajan deo utakmice se igralo sa igračem više. Bio je to veliki kiks Partizana i to direktno pred derbi koji je takođe okončan istovetnim remijem, u meču u kojem je Partizan ponovo dugo vodio, da bi u poslednjoj četvrtini utakmice primio gol iz penala i ostao bez dva velika boda. Na sve ovo se nadovezao neshvatljiv poraz u Nišu, bukvalno iz jednog jedinog udarca koji je upućen na gol crno-belih! Prosto je neverovatno da je Partizan u G. Milanovcu i u Nišu došao ukupno samo do jednog boda, jer je po svemu viđenom, uprkos činjenici da crno-beli u tim mečevima nisu briljirali, tu moralo da se osvoji minimum 4, ako ne i svih 6 bodova. Ne moglo, već moralo!
Ako je avgust bio stresan na svoj, septembar na svoj, a oktobar opet na neki svoj sopstveni način, onda su novembar i ta prva polovina decembra bili sa igračkog aspekta vrlo dobri, a sa rezultatskog aspekta čak odlični za Partizan! Crno-beli su odmah nakon poraza u Nišu (26.10.2020.) ušli u jednu pobedonosnu seriju, koja nije prekinuta sve do kraja polusezone. Odigrano je 8 takmičarskih utakmica (7 u prvenstvu, kao i utakmica osmine finala kupa Srbije), slavljeno je svih 8 pobeda, sa ukupnom gol razlikom 15:1, pri čemu Partizan u poslednjih šest utakmica (pet u ligi i pomenuta u kupu) nije primio nijedan jedini gol! U ovom jednoipomesečnom periodu su itekako postali vidljivi „ruka i potpis trenera“, njegova trenerska vizija i strategija, pri čemu trener Stanojević od onih pomenutih novajlija koje su stigle početkom oktobra u klub „dočekao“ na terenu potpuno ispoljeni kvalitet jedino kada su u pitanju Svetozar Marković, Holender i delimično Miljković. Što se tiče Jojića i Obradovića, a znajući o kakvim se karakterima radi – nema nikakve sumnje da će oni nakon zimskih priprema (samo Bog zdravlja da im podari!) biti „top“, da će mnogo značiti Partizanu i da će na kraju sezone 2020/21 oni biti ocenjeni kao potpuno nesporne akvizicije. Što se Bajbeka tiče, tu ostaje jedan znak pitanja u ovom trenutku i ne bismo se bavili nikakvim prognozama, očekujući naravno samo dobar rasplet i u ovom slučaju.
Navijači Partizana bi trebalo da budu optimisti kada je u pitanju kalendarska 2021. godina. Ako pitate trenera Stanojevića, najteži period je za nama. Ekipa se potpuno stabilizovala, a zimske pripreme treba da donesu jednu dodatnu igračku nadogradnju, a pre toga i jednu maksimalnu i besprekornu fizičku spremu. Pripreme će biti obavljene u ritmu 1 sedmica u Beogradu (08/14.01), 2 sedmice u turskom Beleku (15/29.01.), 1 sedmica „glazura“ u Beogradu (30.01/06.02.). Što se prelaznog roka tiče, ne bi trebalo očekivati neko preveliko “tumbanje“ ekipe, uprkos nekim „bombastičnim“ medijskim najavama čiji smo svedoci već ovih dana. Naravno da garancije tog tipa ne postoje u zemlji u kojoj i Partizan ponajviše živi od odlaznih transfera igrača, ali je intencija šefa struke da, ako je ikako moguće, zadrži uglavnom sve ono što mu od igračkog resursa sada stoji na raspolaganju. Partizanov igrački kadar je trenutno dovoljno širok i dugačak za 19 prvenstvenih utakmica koje se igraju naproleće, počev od 6. februara, kao i za, nadamo se, još sve tri utakmice u Kupu Srbije. Međutim, to ne znači da možda neće doći još neki novi igrač, posebno ako se desi da 1 ili 2 bitna igrača iz sadašnjeg kadra budu prodata i klub tako dođe do značajnog novca. Dakle da ponovimo – neke korenite i obimne izmene igračkog kadra nisu potrebne i do njih sigurno neće doći tokom ove zime.
Kada je u pitanju nastavak takmičenja u prvenstvu, svi znamo kakvu ligu igramo i koliko je trenutnih 9 bodova zaostatka za vodećom ekipom ogroman zaostatak. Uostalom, u tekstu na klupskom sajtu objavljenom pred derbi (tekst od 13.10.2020, sa naslovom „Eto nama dodatne motivacije“, možete ga potražiti u rubrici „Vesti“) vrlo precizno i detaljno je objašnjeno protiv koga i protiv čega se FK Partizan bori svih ovih godina. Nikada pre toga ta borba nije bila tako kompleksna kao sada, poslednjih godina. Klubu zaista nije lako da tu borbu bukvalno svakodnevno vodi, na razne načine i na raznim poljima.
Eto, napišimo ovom prilikom samo jedan frapantan podatak – ispred nas se na tabeli, sa 9 bodova prednosti, nalazi ekipa koja je u poslednje 123 prvenstvene utakmice koje je odigrala (u pitanju su sezone 2017/18, 2018/19, 2019/20 kao i jesenji deo sezone 2020/21) zabeležila „samo“ 107 pobeda! Dakle pričamo o „samo“ 87% dobijenih utakmica, ili skoro „9 od 10“, što je podatak koji na ovakvom jednom velikom uzorku ne postoji sigurno nigde drugde, ni u jednoj drugoj evropskoj državi (za ostale kontinente nismo istraživali).
Međutim, predaje ni u ovakvoj situaciji ne sme i neće je biti. Partizan ima dosta povoljan raspored u nastavku šampionata, u prvih 10 kola je čak 6 puta domaćin, a nakon toga se igra derbi u komšiluku. Trener Stanojević je neko ko itekako ume da pravi rezultatske pozitivne serije. To je dokazao i u svom prvom mandatu na klupi crno-belih:
• Sezonu 2009/10 je, nakon prolećnog preuzimanja tima, završio šampionski sa 7 uzastopnih pobeda!
• U narednoj sezoni 2010/11 koja je okončana klupskom i njegovom „duplom krunom“, beležimo tokom jeseni čak 11 uzastopnih pobeda Partizana (8 u ligi i 3 u kupu), a na to su se početkom proleća nadovezale još 4 pobede u nizu (3 u ligi i prvo polufinale kupa protiv C. zvezde) = ukupno 15 pobeda u nizu!
• Tokom jesenjeg dela sezone 2011/12 trener Stanojević i njegov tadašnji tim su zabeležili čak 16 pobeda u nizu u takmičarskim utakmicama (13 u prvenstvu i 3 u kupu)!
Te serije trenera Stanojevića i ekipa Partizana koje je on vodio sa klupe su bile ostvarivane u pravim ratničkim utakmicama, i to u sezonama u kojima je Partizan, uprkos postojanju tih serija, morao da pobeđuje i u derbijima da bi osvajao titule! Da je tada gubio derbije – ne bi titulu osvojio nijednom! Takva jedna serija, ostvarena ratnički, i danas je na snazi. Dakle to je ta bitna razlika koja odvaja jednu, od neke i nečije druge serije…
Partizanova konkurencija u Srbiji će itekako morati i tokom proleća da računa sa ratničkim karakterom trenera Partizana, jednom ogromnom ambicijom koju će on sigurno uspešno preneti svakom igraču kojeg postavi u tim. Da li će to biti dovoljno za trofej(e) ove sezone – videćemo. A da li će Partizan „kidati“ besomučno tokom proleća, dokle god postoje i teoretske šanse za osvajanje jednog i/ili drugog domaćeg trofeja – to je sigurno, barem onoliko koliko je sigurno da je danas četvrtak.
Zvanični sajt FK Partizan
