,SAŠA ILIĆ na današnji dan pamti svoju prvu utakmicu u dresu PARTIZANA.Tačno DVADESET godina je prošlo od one istorijske utakmice u Čačku,gde je debitovao i počeo svoj put ka zvezdama i svoj pohod ka srcima svih onih koji PARTIZAN vole.
Sve i svašta je pisano za našu LEGENDU.Svi “pouzdano”znaju i imaju dokaze da SALE,ne vodi sportski život,nije posvećen fudbalu,nema dovoljno snage,volje,znanja…Svi bi da ga bilo kako omalovaže,jer je on KAPITEN PARTIZANA a kao takav nije podoban za”bolju Srbiju”
Nažalost, i mnogi navijači SVETINJE su potpali pod uticaj onih kojima SALE smeta.Svašta se i na stadionu može čuti za njega od pojedinih nazovi”dušebrižnika”.Od onog poznatog”alkoholicara,vinjak-mena,do čoveka sa jednim plućnim krilom”SAŠA”smeta”vec godinama.
Ali ,TRAJE!!!I trajaće SAŠA,sve dok na kraju utakmica koje PARTIZAN u Evropi igra,bude njegovo ime medju prva dva igrača po pretrčanim kilometrima.Trajaće sve dok njegove “lopte s očima”pogadjaju napadače u trepavicu,obrvu ili nokat.Trajaće ILIC KAPITEN sve dok skoro čitav stadion mu skandira da je JEDAN JEDINI-NEPONOVLJIVI!I trajaće,naravno,sve dok on to želi i može.Jer zaslužio je,ako treba,da stoji na krugu centra igrališta i ne mrda nigde.Ne mrda,ne trči,ne šeta.Samo da stoji,podeli koju loptu ili savet.
Meni,a siguran sam ni velikoj većini,neće smetati.Samo,neka je on nama živ i zdrav.Sa vinjakom,cigaretom,loptom i svojim naslednicima…Kako god…ON JE ZASLUŽIO,JER…
… JER JE SALE SAMO JEDAN!!!!!!
