Sa zvaničnog sajta FK Partizan http://www.sr.partizan.rs/
Saša Ilić od danas je sam na vrhu večne liste po broju igara za Partizan sa 792 odigrana meča. Tu je zaseo i teško da će ga iko ikada stići ili prestići.
Iz pera Duška Vićentića
Te večeri Humska je blistala čudesno i tajnovito, kao da ni jednim svojim delom ne dodiruje brdo, sve sluteći nešto posebno i važno.
U smiraj prohladnog, oktobarskog dana, svetlost reflektora mešala se sa pesmom grobara, objavljujući susret sa istorijom, poseban i neponovljiv trenutak, kako to kod nas i pristoji desetom mesecu.
Dan, kada se Sale Kapiten popeo do samog vrha ljubavi, posvećenosti i odanosti. Tu, odmah kraj velikog Moce.
Kraj mene je stajao uzbuđeni, pričljivi dečkić, od nekih četiri – pet godina i širom otvorenih očiju gutao prizore za nezaborav.
Umotan u crno – beli šal, pogledao me je nakon što se lopta po drugi put ušetala u našu mrežu i zabrinuto rekao – Izgubićemo!
Nasmejao sam se i utešio ga tvrdnjom da će na kraju sigurno sve biti u redu.
Znači, sad će Saša Ilić…..začulo se ispod šala, a ja sam klimnuo glavom u znak odobravanja i pomislio kako je moj novi, maleni poznanik sa tribine, potpuno razumeo, na svoj dečiji način, kako to 22 nije samo broj, već simbol i nada, a to Ilić nije tek prezime na dresu, nego beleg i putokaz.
Zato, kada naredni put opet istrči na teren, Sale će prestati da bude samo stena, koja nosi, brani i čuva i postati svetionik na toj steni.
Zakoračiće tamo gde još nikada niko nije bio i postati svetlo vidljivosa svakog mesta i iz svakog vremena.
Ne samo priča i živa legenda, nego tačka ka kojoj je moguće ići, a da se ne zaluta, onaj deo slike iz koga se može naslutiti, ako ne i otkriti njen potpuni smisao.
Ona mera ljubavi, umeća i vernosti koja se mora darovati Partizanu, kako bi se za ljubav dobila ljubav, za umeće aplauz i za vernost pesma.
Po 792. put.
I svaki sledeći put…..
