Dva postulata u „Zemunelu“. Prvi – dokaži se. Drugi – ne vraćaj se. Naravno, ne bi bilo pedakoški kad bi se to javno izgovorilo, ali svi u Teleoptiku misle isto i između redova šalju poruke trilingu talenata koji će ovog leta preći na viši nivo, pod komandnom palicom Miroslava Đukića dobiti šansu da se izbore za Partizanov dres.
Kako kaže njihov trener Milan Ristić, niko im ništa nije poklonio, sami su izvadili kartu za pripreme prvog tima, pa će već za deset dana Filip Čermelj, Jovan Vlalukin i Zlatko Šehović imati priliku da urade isto što i, na primer, zimus Luka Cucin.
Da postanu prvotimci Partizana.
„Ako tako bude, ushićenje će savladati umor posle naporne sezone“, ističe u razgovoru za MOZZART Sport centralni vezni Filip Čermelj, mlađi sin nekadašnjeg prvotimca Parnog valjka Miroslava, uz dodatak da stariji brati Luka igra u odbrani Optičara.
Šta, zapravo, mogu da očekuju navijači? Za početak, na kontrolnim utakmicama ovog leta, u Sloveniji?
„Nije u redu da se hvalim, ali kad već pitate, podjednako dobro koristim obe nobe, a i procenat tačnih pasova je visok. Tehnika mi je jača strana“, priča Čermelj.
Napiši slobodno da igra kao Toni Kros, dobacije Jovan Vlalukin.
„Ma, ne, najbolje da stavi da sam novi Modrić. Znaš li, čoveče, koliko mora da se radi da se stigne na taj nivo? A ja sam tek na početku“, smiruje kolegu momak iz „klase 1998“, koga je u „Zemunelo“, kad mu je bilo devet godina, doveo počivši Dušan Trbojević, a do prelaska u Teleoptik ga trenerski oblikovao Darko Tešović.
Ambicije su mu da nastavi razvoj.
„Ako dobijem priliku makar i da treniram sa prvim timom biće to veliki podstrek. Osetio bih da klub računa ozbiljno na mene i siguran sam da bih priliku iskoristio. Uprkos lošijem startu, iza nas je zadovoljavajuća sezona u kojoj sam igrao redovno i verujem da sam spreman za nešto više“, optimista je Čermelj.
Remijem bez golova sa Bežanijom, Teleoptik je Prvu ligu okončao u sredini tabele. Neko će primetiti, zlatnoj sredini. Mada je od rezultata važnije…
„Da stasamo“, primećuje, sad već ozbiljnim glasom, Jovan Vlalukin. „Gledali smo kako su se zimus prvom timu namentuli Cucin, Đerlek, Sveta Marković… I mi ćemo, kažu, dobiti šansu, jer je cilj Teleoptika da stvori igrača za Partizan, a ne da osvaja bodove koji, suštinski, nemaju vrednost u poređenju sa onim šta klub od nas može da dobije“.
A šta može da dobije od Vlalukina?
„Desnog beka ofanzivnih karakteristika. Znam, defanziva mi je slabija strana, međutim, sve mogu da nadoknadim ubacivanjem, skokom i pregledom igre“.
Višestranost nije slučajna.
„I mene je čika Trba snimio. U početku sam bio štoper kod trenera Dževada Prekazija, potom zadnji vezni kod Dragana Kesmana, da bih za vreme omladinskog staža, pod palicom Žarka Lazetića češće dejstvovao unutra. Sve pobrojano mi je pomoglo da razumem igru i da kod sadašnjeg učitelja Milana Ristića mogu da bude koristan na više mesta“, uverava Vlalukin (1999), pre Partizana član Bačke iz Đurđeva.
Najmlađi među ovom trojicom, Zlatko Šehović, deluje – bar na prvi utisak – najhrabrije.
„Moja najjača karakteristika je snažan karakter. Kažu da stavljam glavu tamo gde neko neće kopačku. Ne preteruju. A da ne bude i da se samo hvalim, moram da popravim igru u defanzivi. Napred je, kažu, sve u redu. Brzinske sposobnosti, ubacivanja, centaršut… Nadam se da ću to pokazati“, ističe momak rođen 2000. godine.
Za razliku od Čermelja i Vlalukina, imao je drugačiji put.
„Ovde sam od prvog dana kad se oformila selekcija 2000. Trenirali smo na peščanom terenu, ispod istočne tribine stadiona JNA. Počeo sam kod trenera Milana Ristića, a jednu sezonu proveo u omladincima pod komandom Žarka Lazetića. Od obojice sam naučio da nije važno biti samo dobar fudbaler, već i dobar čovek. Usadili smo nam principe poštovanja protovnika i sudija i da, ako ne ide, uvek pođemo od sebe“.
Da su učitelji bili uspešni može se zakčljučiti na osnovu završne konstatacije.
„Želja mi je da pređem u prvi tim. Već ovog leta. A ako ne uspem da se izborim minutažu, naravno da neću očajavati ili se ljutitina nekog. Naprotiv, vratiću se u Teleoptik i zapeću više. Poneta je da ne preskačemo stepenice u razvoju. Moj klasić Dušan Vlahović, koga mnogo volim, jeste dogurao do Fjorentine, ali spetom okolnosti, nije ostavio trag u Partizanu. Pokušaću da budem strpljiv, jer želim da uradim nešto za ovaj klub“, predočio je Šehović.
Tekst preuzet sa portala : Mozzart sport
Autor :
