-Iskreno da kažem, pribojavao sam se ove utakmice. Oni dosta agresivni, mladi, poletni, mi bez igrača, bežimo jedni od drugih po hotelu… Mi zdravi i ovi sa virusom po sobama, nisu izašli iz njih već dva dana.
–Moram da pohvalim Mihu, jer je stisnuo zube i došao na utakmicu. Sinoć je bio kod mene u sobi, zdrav i normalan, a jutros temperatura 38,5, pa čak i 39. Opet, on je izašao iz hotela, došao do autobusa i krenuo s nama. I odigrao dobro.
-Ovo je za sve naše saigrače i trenera! Mnogo nam znači i ova pobeda, a sigurno i njima dosta znači što vide da smo pobedili i što smo uspeli. Mi ih očekujemo sutra, nadamo se…
-Mega je odličan tim. Meni je mnogo drago kad vidim jedan klub sa toliko mladih igrača, da se baziraju na tome.
-To je večiti derbi, jedna utakmica. Videćemo koliko možemo. Nećemo ništa da obećavamo. Oni su favoriti, mi sa svim problemima…
-Rekao sam i momcima pred početak utakmice – nema kuknjave! Neću da budemo neko ko kuka i ko se žali na temperaturu, stomačne viruse… Koliko nas je – toliko nas je. Izađeš na teren i boriš se. I u nedelju ćemo se boriti, a za koliko je to dovoljno – videćemo. To je draž svakog sporta i želja svakog sportiste – da izađe i pruži svoj maksimum. Da se pokida za pobedu.
Trojke k’o trojke. To je varljiva kategorija. Maltene ne pamtim da sam imao ovako sušni period što se toga tiče. Da jednu dam jednu trojku, pa da me onda nema… To mi je ove godine nestabilna kategorija. U suštini, mora da se kalkuliše. Pazite, mi igramo tri dana zaredom, treba misliti, štedeti energiju, da se borimo i igramo. Odigraš, pa sedneš i odmoriš. Nije ovo ligaška utakmica, gde se igra po 35 minuta. Nego odigraš pet minuta, pa odmoriš i tako u krug. Mora da se razmišlja dalje od trenutka u kojem si.
