Nikola Grubješić:Tata Pavle me je puštao da uživam u fudbalu !

Autor:Nemanja Maksić

Nikola Grubješić, tihi momak iz Šapca, samo za naš sajt o svemu što ga je pratilo tokom karijere, nekim antologijskim utakmicama i “teretu”koji mu je donosilo saznanje da je sin legende Partizana…

Tvoj prvi kontakt sa fudbalom i zašto baš taj sport?

– To ne znam ni sam! Otkad sam se rodio, za mene jedina igračka bila je lopta! Da li zato što je tata igrao fudbal ili šta već – jednostavno, tako je bilo!

Reci nam nešto o tvom dolasku u Partizan?

– U Partizan sam došao 1999. Posto sam iz Šapca, igrao sam za Mačvu i judi iz Partizana su me zapazili na selekciji na Zlatiboru. Tada je bio običaj da iz svakog kluba koji se takmiči u prvoj i drugoj ligi pošalju najtalentovanijeg igrača. Tu su me primetili i došao sam posle završene osnovne škole. Došao kod trenera Nikice Klinčarskog i u sjajnu generaciju! Tu su bili Nikola Drinčić, Miroslav Radović, Nemanja Rnić, Nemanja Tubić, Milan Srećo…

Prve seniorske nastupe si upisao u dresu Teleoptika? Koliko ti je značilo igranje za Partizanovu filijalu?

– Da, prve utakmice u seniorskoj ekipi Teleoptika bile su kod pokojnog Blagoja Paunovića. fantastičnog čoveka i trenera! Da bi potom imao povredu koja me odvojila skoro godinu dana sa terena. Posle sam pod komandom Vermezovića igrao godinu, godinu i po u Teleoptiku. Teleoptik je fantastična stvar za mlade igrače. I nama, iz te generacije, je mnogo pomoglo igranje za Teleoptik, mnogo nam je bio olakšan ulazak u prvi tim. Bukvalno smo Simon Vukčević, Nemanja Rnic, Miroslav Radovic, Stefan Babovic, Nebojša Marinkovic, Milan Smiljanic, Ifeani Emeghara i ja posle toga počeli da igramo standardno za prvi tim. Sada je malo drugačije vreme, tim se menja na svakih šest meseci, pa se, bukvalno, iz omladinaca ulazi u prvi tim. Nama je, u svakom slučaju, mnogo značilo igranje za Teleoptik.

Da li ti je predstavljalo teret što si sin legendarnog Pavla Grubješića? I koliko ti je otac svojim savetima pomogao tokom karijere?

– Ne, uopšte mi nije predstavljao teret što sam sin Pavla Grubješića! Baš naprotiv, bila mi je čast što sam sin oca koji je odigrao preko 300 utakmica za Partizan i pritom postigao 100 golova! Nažalost, tata mi je umro kad sam imao 14 godina i nije me video kako igram u crno-belom dresu. Inače, on je skoro svaku moju utakmicu gledao, ali nikada mi nije davao savete! Pustio me je da uživam u fudbalu.

Prema statistici sa zvaničnog sajta, za Partizan si sakupio 75 nastupa, postigavši 22 gola. Sećaš li se prvog nastupa i prvog gola?

– Naravno da se sećam! Prva utakmica mi je bila protiv OFK Beograda (1:1). Bata Mirković je dobio crveni, mi izjednačili u 90-om minutu! Utakmica puna naboja, tuče, frke na tribinama… Ali takva je skoro svaka u Partizanu. Na sledećoj utakmici, protiv Sutjeske iz Niksica, na našem stadionu sam dao gol posle asistencije Vlade Ivića iz kornera. Sećam se da posle gola nisam skidao pogled sa semafora, gledajući moje prezime na njemu! Bio sam presrećan!

Najdraži meč?

– Najdraži meč?! Teško pitanje! Meni je svaki nastup za Partizan bio poseban! Mogu da kažem tri utakmice posle kojih sam baš bio presećan. Utakmica posle Viljareala, kad smo prezimili u Evropi i Dnjepra u Ukrajini, i kad smo slavili titulu pred našim navijačima, protiv Hajduka sa Liona!

Meč koji bi voleo da se završio drugačije?

– Definitivno Artmedija!!!! Utakmica koja nam je svima promenila karijere, i klubu i igračima!

Bio si član generacije koja je igrala 1/8 finala tadašnjeg UEFA Kupa. Par reči o toj sezoni?

– Fantastična generacija! Atmosfera u ekipi neverovatna! Spoj mladosti i iskustva! Kad u ekipi imaš imena kao što su Zoran Mirkovic, Ivan Tomic, Ivica Kralj, Albert Nadj, Nenad Đorđević, ne može nikako loše da bude. Mada, nije bilo na početku sve tako lagano. Mučenje sa Ocelulom u Evropi, pa kući nerešeno sa Borcem i kamenovanje autobusa od strane navijača… Da bi nekako sve krenulo posle utakimce sa Dinamom iz Bukurešta, kad smo ušli u grupe i sezonu završili bez poraza!

Naredne sezone dvomeč Partizan – Artmedia? U revanšu si ušao u 77. minutu. Bio si jedan od najodmornijih igrača. Zbog čega nisi šutirao penal? Da li je bilo igrača koji su odbili da šutiraju?

– Trener je određivao ko će da šutira penale i niko ga nije odbio!

Najbolji fudbaleri sa kojima si igrao tokom karijere?

– Dragan Ćirić i Sasa Ilic! To su najveći znalci i majstori fudbala! Ali, ne mogu da ne spomenem Baticu – lider, vođa, disciplina! Albert – agresivan do ludila, vuče ekipu! Ivan Tomić – taktička obučenost, mirnoća na lopti! Niša Saveljić – profesionalac u svakom smislu te reči! Stvarno mi je bila velika čast što sam igrao sa njima! I mnogo sam naučio od njih.

Da li si u kontaktu sa nekim od bivših saigrača iz Partizana?

– Da, čujem se. Uglavnom su to igrači iz moje generacije.

Smatraš li da si mogao više u crno-belom dresu?

– Da, smatram! Nažalost sam ostao u ne tako lepom sećanju navijačima… Odbrana golmana Čobeja i prečka protiv Artmedije je defintivno nešto što će me progoniti do kraja života! Kao i stativa protiv Dinama iz Bukurešta, šut protiv Dnjepra kući i u derbiju kad sam iskosa pogodio Ranđelovića u glavu i odbrani mi udarac pri rezultatu 1:0! To su sve neki momenti koji me tište! Džaba i mojih 16 golova te sezone, kad je sve ostalo u senci tog promašaja protiv Artmedije…

Partizan si napustio 2006. godine i od tog trenutka si promenio 9 klubova i 6 država. Možeš li nam reći par reči o svakom klubu i gde ti je bilo najlepše?

– Da, napustio sam Partizan i otišao u Rusiju. Ja uopšte tamo nisam hteo da idem, ali to je neka druga priča.. Najteži period u mom životu! Tri i po godine sam tamo bio i dosta sam naučio o ljudima. Izrael je, definitivno, najlepša zemlja za život – klima, more, prelepa zemlja! Fudbalski i ne baš uspešna za mene, ali Bože moj! Grčka, Larisa – klub sa fantastčnim navijačima! Ceo grad diše za taj klub! Stadion fantastičan, nov, ali sa finasijskim problemima. Promašaj u fubalskom smislu, nestabilna sredina. Definitivno, Švedska mi je najbolje legla! Kako fudbalski uslovi, tako i ljudi u klubu, igrači… Podsetilo me malo na Partizan! Uslovi za trening, stadioni odlični.. Igra se otvoreno, dosta trke i borbe ima, ali za napadače odlična sredina! 🙂

Ako ne grešim, trenutno si bez kluba?

– Da, trenutno sam bez kluba.

Rođen si u Šapcu, ali nikada nisi igrao za Mačvu koja je trenutno prva u Prvoj Ligi Srbije. Da li bi prihvatio poziv da pomogneš u nastavku sezone?

– Da, ja sam Šapčanin i mnogo mi je drago što Ivica Kralj pravi dobre rezultate sa njima. Želim im da uđu u Super Ligu ove godine! Za sada mi je u planu inostrastvo, ali nikad se ne zna. 🙂

Kada se osvrneš iza sebe, da li si zadovoljan karijerom? Ostaje li žal za nečim?

– Mislim da sam mogao vise da uradim u karijeri! Ja sam u fudbal ušao čistog srca, ali posle sam video da to nije baš tako i da mnogo faktora može da utiče na karijeru sportiste!. Ali, Bože moj…

Kako Nikola Grubješić provodi slobodno vreme?

– Svaki slobodan trenutak posvećujem mojoj porodici i ćerkicama. To me ispunjava! Kad sam ovde – odemo na stadion, gledamo utakmice… Starija ćerkica je krenula u školu.

Čime ćeš se baviti kada završiš igračku karijeru? Privlači li te trenerski posao?

– Ove godine sam završio B licencu. Videću. Definitivno ću ostati u fudbalu! Sad šta i kako to još ne znam. Planiram da odigram još koju godinu, pa polako onda.

Poruka za navijače Partizana i posetioce sajta rs?

– Da ostanemo jedinstveni, dosledni svojim principima! Malo se to promenilo u poslednje vreme. Ja bi’ voleo da se vrati vreme kad se nije birala utakmica na koju se dolazi! Kosarkaši su primer tome. Veliki pozdrav svim Partizanovcima! NAPRED PARTIZAN!!!

Autor:Nemanja Maksić

Veliko HVALA Nikoli na intervjuu za naš sajt i želja da što pre nađe klub u kojem će i dalje pokazivati svoje veliko fudbalsko znanje.A onda, ko zna? Možda ponovo prezime Grubješić bude deo Partizanove istorije? Ovog puta sa trenerske klupe.

SREĆNO NIKOLA !

Zabranjeno kopiranje i objavljivanje teksta bez dozvole autora ili sajta

 

 

 

 

 

 

 

Jedan komentar

Ostavite komentar
  1. Grubi svaka cast ! Velika podrska ! Uvek si pokazivao ljubav prema klubu i zelju za golom,fale igraci kao ti u Partizanu !

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *