Godinama unazad, grupa navijača Partizana okupljena oko neformalnog projekta GTR – Grobarski Trash Romantizam, svojim predivnim muralima evocira uspomene na ljude koji su zadužili srpsku i jugoslovensku kulturu, a ujedno su bili i navijači Partizana. Nedavno uništenje murala ne samo što je izazvalo zgražavanje većine javnosti, već je dalo i novi zamajac grupi momaka iz GTR-a da još jače nastave dalje sa svojom idejom. Ipak, tu i tamo, na društvenim mrežama javljali su se neki “moralisti” koji se, eto, čude, kako neko može da svojata pojedine pesnike, glumce, muzičare, samo zato što su se izjasnili kao navijači Partizana.
Da ideja sa muralima nije došla pravo niotkuda, i da je GTR ekipa veoma dobro znala koga naslikati, govore i arhive i stari primerci štampe, a naročito “Partizanovog vesnika”. U ovom izuzetnom klupskom časopisu, čije smo vrednosti tek danas svesni, još pre više od četiri decenije izlazila je rubrika “Klub poznatih partizanovaca”. U vremenu ispred nas, potrudićemo se da vam prenesemo neke od najzanimljivijih tekstova iz te rubrike, koja je predstavljala javnosti poznate umetnike i javne ličnosti, kroz prizmu njihove pripadnosti Partizanu.
Danas smo se odlučili za Aleksandra Gavrića, glumca koji je pomalo pao u zaborav. Gavrić je tragično nastradao u naponu svoje karijere, u 41. godini. Bio je nesvakidašnji glumac, čija je pojava delovala kao da dolazi iz Holivuda: lep i markantan čovek, rođen za uloge heroja. Nije čudo da je glumio i u italijanskim i nemačkim akcionim filmovima. Ipak, domaćoj publici je postao omiljen zbog uloga u filmovima “Kapetan Leši” i “Marš na Drinu”, ali to su samo oni najistaknutiji filmovi od preko trideset, koliko ih je Gavrić snimio u svojoj uspešnoj, ali nažalost, kratkoj karijeri. Bio je i košarkaš Partizana, i ostao njegov veliki navijač. Karijeru i život Aleksandra Gavrića prekinula je tragedija – nastradao je u saobraćajnoj nesreći, 6. decembra 1972. u blizini Inđije.
(“Partizanov vesnik”broj 177, 24.8.1971, autor M. Blečić)
Popularnog filmskog glumca i poznatog partizanovca, Aleksandra Gavrića, sreo sam u poluvremenu utakmice Partizan – Dinamo i zamolio ga za razgovor. Nije pristao (Dinamo je vodio sa 1-0). Ali posle utakmice, nešto vedrijeg lica, rekao je da se predomislio. Jer – Partizan je pobedio sa 3-1!
– Iako Partizan poslednjih pet godina nije osvojio nijedan domaći trofej u fudbalu, vi redovno gledate utakmice “crno-belih”…
– Ja ni ranije nisam dolazio na stadion zbog toga što je Partizan osvajao trofeje, kaže Gavrić. Dolazio sam zato što volim taj klub. Osim toga, fudbal je takva igra da od nje čovek uvek može očekivati nešto neočekivano. I tako i ja očekujem da Partizan jednog dana zaigra dobro. Jer, taj dan mora doći. I uvek sebi kažem pre polaska na utakmicu: možda je to baš taj dan!
– Šta mislite, je li taj dan odista blizu?
– Moram reći da je takvih dana bilo i prošlog prvenstva – kad je Partizan igrao dobro. Zašto jednim takvim danom ne bi počelo i ovogodišnje prvenstvo? Zašto se takvi dani ne bi pretvorili u mesece, u godine?
– Šta mislite: zašto Partizan ne igra onako kako se od njega očekuje?
– Ima više razloga za to. Mislim da jedan klub kao što je Partizan, mora stvoriti koncepciju koje će se ozbiljno pridržavati. Tu podrazumevam i politiku kluba. Mora se odlučiti ili za stvaranje sopstvenog igračkog kadra školovanjem, ili za kupovinu igrača. Tu ne sme biti kolebanja, mada mislim da je ono prvo mnogo bolje. Ali, ako se ide na kupovinu, ona mora biti razumna: ne pustiti Bečejca zbog trideset miliona, a kupiti Bjekovića za pedeset! Ne može se računati na osvajanje prvenstva sa jednim golmanom a zatim – ostati i bez njega! Ne može se ulaziti u neke pogrešne aranžmane i trampe: davati dobre igrače a uzimati lošije; ne mogu na klupi za rezerve sedeti sve sami poluigrači; ne mogu se tek tako kvariti dobri odnosi sa klubovima – prijateljima.
– Vi govorite samo o fudbalu, a Partizan nije samo fudbal…
– Ne poznajem dovoljno situaciju u drugim klubovima. Ali me rezultati ne ohrabruju. Ja nisam običan navijač Partizana. Ja sam njegov bivši aktivan član. Kao aktivan igrač u košarkaškom klubu osetio sam teškoće i znam kako se u sportu ispaštaju greške u politici kluba ili na stručnom planu.
– Ostavimo politiku, vratimo se fudbalu: kako će, po vašem mišljenju, proći Partizan u ovogodišnjem prvenstvu?
– Ja nisam previše oprezan što se tiče procena, jer me ne obavezuje stručnost. Zato ću reći: Partizan ove sezone neće proći lošije nego prošle. Međutim, može biti veoma opasno ako ljudi u Partizanu misle da će povratak Ćurkovića i Katića rešiti sve probleme. Jer, Partizanu ne fale samo dva igrača, već mnogo više od toga…
