Aranđel Todorović, nekad u timu uz Partizanove legende, radi kao ekonom u OFK Žarkovu
Više od pola veka Aranđel Todorović posvetio je fudbalu i još mu nije dosadno da svakog dana prošparta uzduž i popreko dva terena OFK Žarkova, gde radi kao ekonom. Poznatiji je kao igrač Partizana iz sedamdesetih godina prošlog veka, preko zapažene karijere u Francuskoj, zatim i kao uspešan trener brojnih beogradskih klubova u poslednje dve decenije.
LJubav od malih nogu prema crno-belima, odvela je Todorovića na prvi trening. Partizan je u to vreme bio strah i trepet u evropskim takmičenjima, 1966. godine igrao je u finalu Kupa šampiona i izgubio za dlaku od Reala iz Madrida (1:2).
– Bio sam pionir u to zlatno doba Partizana i trenirao kod Milana Vukelića i Mirka Damjanovića do izlaska iz omladinskog pogona – započinje priču Todorović. – Prvom timu me 1973. godine priključio tad mladi i ambiciozni stručnjak u usponu, Velibor Vasović, tek što sam postao punoletan. Dočekali su me brojni odlični igrači – Nenad Bjeković, Moca Vukotić, Blagoje Paunović, Radomir Antić i ostali.
U Partizanu se zadržao osam godina, bilo je to vreme uspona i padova sastava iz Humske ulice:
– Dva puta smo bili prvaci, 1976. i 1978. godine, a jedne sezone smo završili pri dnu prvoligaške tabele. Kao relativno mlad sam otišao u vojsku, dok su svi drugi odlagali dok su mogli. Trener Toma Kaloperović bio je ljut kad je saznao da idem na odsluženje u Mostar. Ceo vojni rok proveo sam u gradu na Neretvi i trenirao sa Veležom, ali bez prvenstvenih utakmica. Po povratku iz armije, usledila je jednogodišnja pozajmica u Osijek, koji je tada imao ozbiljan tim, sa Ratomirom Dujkovićem, LJupkom Petrovićem, Ivanom Šmudlom. Igrao sam u Partizanu na poziciji desnog veznog, postizanje golova bilo je rezervisano za neke od saigrača. Dešavalo se da budem strelac, jedan od najomiljenih golova je protiv Portadauna iz Severne Irske u Kupu UEFA. Igrao sam sa mnogima, zatekao starije od sebe, a kad sam odlazio ostali su mlađi. Kao najbolje saigrače ističem Mocu Vukotića, Bjekovića, Zavišića i Golca.
Drugi u Evropi sa reprezentacijom
Todorović je 1974. godine bio član omladinske reprezentacije SFR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Švedskoj:
– U konkurenciji 16 timova stigli smo do finala i nesrećno poraženi od Bugarske 0:1. Prethodno smo u kvalifikacijama eliminisali Mađarsku, u grupi bili najbolji ispred Istočne Nemačke, Poljske i Turske, a u polufinalu smo savladali Grčku. Od kasnije poznatih fudbalera, tad su igrali Slobodan – Bobe Pavković, Zlatko – Cico Kranjčar, Đorđe Vujkov. Selektirao nas je Ante Mladinić, legendarni „Bića“ je ličnost od koje se moglo mnogo toga naučiti – naglasio je Todorović.
Početkom osamdesetih došlo je do razlaza sa Partizanom, zbog nesporazuma sa tadašnjim trenerom, Mićom Duvančićem:
– Otišao sam u Rad, jer još nisam imao dovoljno godina za inostranstvo, mislio sam da će mi Banjica biti samo kratka i usputna stanica, a ostao sam tri godine. Bili smo drugoligaši, a izuzetan sastav za to doba – golman Radača, Ajder, Koković, Boško Đorđević, Zoran Simić, predvodio nas je Milan Živadinović, odlična osoba i trener. Preko granice sam najzad otišao kao član Sinđelića, igrao sa Coletom Jankovićem koji je završavao karijeru, treneri su bili Raičević i Kule Aćimović.
Kao i brojni fudbaleri onog vremena, Aranđel Todorović se otisnuo put Francuske:
– Potpisao sam za Set, tad drugoligaški klub iz mirnog gradića na jugu zemlje, u blizini Monpeljea. Pola veka pre toga, za njih je igrao Ivica Bek, vođa navale naše reprezentacije na prvom Mondijalu u Montevideu. Pamtili su se i tad njegovi golovi, sa kojima je Set bio među najboljim ekipama u Francuskoj pre Drugog svetskog rata. Imali smo dobre rezultate, a trenirao nas je Slobodan Lola Milosavljević, više poznat u Francuskoj, nego u našoj zemlji.
Po povratku kući, bogatu igračku karijeru završio je na „malim“ beogradskim terenima:
– Oprostio sam se od aktivnog igranja kao član Trudbenika, gde sam odmah zatim krenuo kao trener, od pionira do prvog tima. Radio sam još kao trener seniora Srema, Slavije i Zvezdare, a sa mlađim kategorijama u Policajcu i Sinđeliću. Trenirao sam brojne odlične fudbalere, izdvajali su se Saša Ćurčić – Đani, Dragan Đukanović, Dejan Švaba Đurđević, Kuzman Babeu, Bane Smiljanić, Dževad Prekazi, Giga Zelenović, Zdravko Bukarica. Gledalaca na utakmicama zone bilo je mnogo više nego sad na superligaškim stadionima, imalo je šta da se vidi.
Na pragu je 65. rođendana u septembru i još je u fudbalu:
– Pre nekoliko godina sam povredio nogu i posle oporavka lekari su mi preporučili da odustanem od trenerskog posla, ali sam i dalje želeo da budem u sportu koji najviše volim. Na poziv predsednika OFK Žarkova Marka Pražića, koga od ranije poznajem, prihvatio sam predlog da budem ekonom i brinem o glavnom i pomoćnom terenu. Imam odličnu saradnju sa trenerom Kuljićem, kao i pre njega sa Koromanom i Rađenovićem. Svakodnevno sam na čistom vazduhu i sa fudbalerima, vreme tako brže prođe – zaključio je Aranđel Todorović, nekada vredna radilica u timu Partizana.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
