– Da, crvena zvezda me je svojevremeno zvala da budem trener. Nisam pristao, jednom kada uđete i zavolite Partizan, to ostaje za ceo život – kazao je u intervjuu za Mondo Miroslav Đukić.
U Partizan je mogao da dođe još kao igrač, ali umesto da ostane u Humskoj, produžio je na Banjicu.- Krivo mi je što nisam ovde napravio neku veću fudbalsku karijeru. Nije bilo vremena, posle Mačve sam bio na razgovorima u Partizanu, nismo se dogovorili i otišao sam u Rad. Imali smo odličnu ekipu, Ljupko Petrović je bio trener. Na promociji knjige napisao mi je posvetu “za mog prijatelja Đuku i da ostvari uspeh kao što sam ja”. To je jako teško, ali trudiću se da sa Partizanom ostvarim te uspehe.
Đukić je pokušao da iz srpskog i iz španskog mentaliteta izvuče najbolje.
– Kao Srbin zadržao sam karakter, drčnost, a od Španaca sam naučio da budem miran, da to sve ide sa argumentima.
Kod Đukića nema zabušavanja na treningu.
– Na treningu sam temperamentan i fudbaleri to znaju. Ne dozvoljavam da igrači zabušavaju, da se ponašaju kako hoće. Nije to prekidač, pa sad ćeš trening lagano, a u nedelju si pravi. Poželeće oni u nekom momentu da pruže više, ali će ih mozak i telo vratiti u stanje na koje su navikli. Ne kažu džabe da igrate onako kako trenirate. Morate da učite ako hoćete da napredujete. Svi bismo mi u neku komotnost, ali ona nas vodi tamo gde nećemo moći da izvučemo maksimum, zato uvek insistiram na intenzitetu – poručio je trener Partizana.
