I pored mnogo obaveza koje ima, rado nam je izašla u susret.Kaže da je Partizan ispred svega i da za njega i svoje Grobare uvek će imati, i naći vremena.
Za sajt Volimpartizan.rs odgovore na pitanja dala je Zorana Pavić, velika GROBARKA i počasni predsednik Rvačkog kluba Partizan…
Zoko, braća i otac su Vas pravilno “vaspitali i zarazili” u duhu Grobarstva a to, hvala Bogu, kod Vas i dalje traje 
🙂 Kako je biti VELIKA I PRAVA GROBARKA ?
-Ja sam Grobarka od pelena,crno-belih pelena,xa,i kada sam porasla,samo je i moja ljubav prema crno-belima rasla.Nikada nisam kalkulisala sa tim,da li ću zbog toga izgubiti jedan deo publike,jer jednostavno kada volim- volim do daske i bezkompromisno.Mislim da to oni pravi cene,koje god boje voleli i podržavali.
Koliko danas, pored velikih i brojnih obaveza, imate vremena da sa svojim društvom posetite HRAM FUDBALA?
-Kada god sam u Beogradu,ja na utakmice idem.Najviše moram priznati volim fudbal i imam svoje talično mesto na stadionu,Poslastica mi je derbi,kada je na našem stadionu,neretko taj datum zabeležim kao datum,kada ništa drugo ne sme biti preče,xa
Bili ste i funkcioner jedne sekcije u okviru JSD Partizan.I dan danas kažete,da je to vaša kuća a da su momci iz RK-a vaša braća iz porodice Partizana.Kao počasni predsednik rvačkog kluba, kako sada vidite odnos države prema njima kao i prema čitavom JSDu ?
-Iskreno,meni funkcija kao takva nije nikad bila prioritet,ali hvala im na poverenju,mislim da sam ga zdušno opravdala,ali ljubav i lojalnost su nešto što je večno.Danas u našoj zemlji ni fudbal nije profitabilan,a kamoli rvanje i u tom smislu skidam kapu tim divnim momcima i celoj ekipi sa kormila,jer se do poslednjeg daha bore,jer su bili prvaci Evrope i meni lično kao braća u odnosu.Ono što malo ko zna,a to je da je upravo rvanje donelo najveći broj medalja sa OLIMPIJADA,u finalnom skoru.Ono što svi znamo,to je da su naši sportisti pravi ambasadori svoje zemlje i da na njih treba misliti i kada se pripremaju,a ne samo kada već osvoje medalje u teškim uslovima.
Dođete na utakmicu Partizana i tamo čujete dobro poznate taktove, vaših pesama…Ponos, sreća, zadovoljstvo…Koliko Vas to obuzme u tim trenucima?
.-Kada sam bila kao klimka ,da mi je neko rekao da će moja pesma da se ori na našem stadionu,rekla bi mu da je lud.Meni bukvalno srce hoće da explodira od sreće kada ih čujem, jer sam sve te pesme iz duše pevala i kada sam ih pevala u studiju i sa puno arenalina.
Koliko pesama ste snimili u čast voljenom klubu?
-.Snimila sam “za šampione”,refren sam čula na stadionu,dopisala sam sama strofe i imala tu čast da snimim spot u trofejnoj sali za zvaničan dvd Partizanov,uradjen za veliki jubilej.Potom “Mornare” sa Kežmanom,pesma koja nije navijačka pesma,ali je postojala metafora sa mornarima koji pobedjuju gusare,jer je Mateja u svakom derbiju postizao gol.I naravno “crno-bela” ruža sa Pantićem,ponosna sam i na taj spot.Uradila sam dzingl za potrebe radija “Mnogo smo jaki”.
“Ruža Crno-bela” nama nekako najomiljenija.Vaš favorit je…?
-Volim ILIN “Samo jedan klub”..pesmu posvećenu Manceu,kao i “Kada umrem sahranite mi telo,sve na meni nek bude crno-belo”
Ima li još neka u planu i možemo li očekivati Zoku ponovo u “Crno-belom” fazonu ?
-Nadam se da ću sprovesti jednu ideju u delo,u pitanju je baš “tvrda” pesma,a ja sam uvek u crno-belom fazonu.
Hvala Vam na ovim odgovorima u ime sajta Volimpartizan.rs. Nadamo se da će JSD Partizan prepoznati poruku u stihovima”Mnogo smo jaki kad smo zajedno” i da će ponovo biti ono što i jeste.Za kraj, Vaša poruka svim GROBARIMA i čitaocima našeg sajta je:
-Veliki pozdrav, vama tvorcima istog, svaka čast na podršci koju dajete klubu.Vašim čitaocima,poruka koju već znaju,upravo to,da smo mnogo jaki kad smo zajedno…kao i stih “sve tebi pripada,radost i tuga”,.Jer, uz klub se mora biti i kada je teško..I naravno,da se zna: “Do groba verna ti ostaje moja duša cela!!!
Čekamo Zokine Crno-bele projekte i zahvaljujemo se još jednom na ovom intervjuu…
MNOGO SMO JAKI KAD SMO ZAJEDNO…
Zabranjeno kopiranje i objavljivanje teksta bez dozvole sajta ili autora.
