ZORAN TOŠIĆ : Možda postanem predsednik Partizana!

Alo sport intervju…

“Ne želim da me kraj karijere dočeka nespremnog, pa sam seo u fotelju Radničkog iz Zrenjanina”, kaže reprezentativac Srbije i aktuelni prvotimac crno-belih.

Zoran Tošić

Logičan i prirodan sled događaja u Partizanu od juna do danas – od Zorana Tošića su napravili lidera ove generacije crno-belih, a nekako bi sasvim logično bilo da se istorijski niz nastavi i da Bambi postane jedan od funkcionera srpskog šampiona.

Jer je za poslednjih desetak godina gotovo svaki bivši as crno-belih koji se vratio na Topčidersko brdo dobio nakon završetka igračke karijere neku funkciju u klubu. Tu su, recimo, bili Ivan Tomić, Mladen Krstajić, Albert Nađ, Dragan Ćirić i Zoran Mirković, a kako bivši prvotimac CSKA i aktuelni reprezentativac Srbije već ima funkcionerski staž u FK Radnički iz Zrenjanina, ovakva ideja se sama nameće.

Otkud vi u predsedničkoj ulozi?

– Imam u Zrenjaninu akademiju fudbala, a nedavno sam postao predsednik FK Radnički iz mog rodnog grada. Znate, iako planiram aktivno da se bavim fudbalom još nekoliko godina, ne bih voleo da me kraj karijere zatekne nespremnog – kaže Tošić.

Znači da ste odlučili da želite da budete funkcioner?

– Suština je upravo u tome što ne znam i želim da vidim da li sam za to. Naravno, trenutno ne mogu potpuno da se posvetim funkciji, pa mi pomaže moj brat Darko, a ja se trudim koliko mogu. Kad budem završio karijeru, onda ću imati više vremena, a do tada ću i znati da li sam sposoban za tako nešto. Odnosno jesam li neko ko može da bude funkcioner ili se možda posvetim nečem drugom.

Sanjate li Radnički u Superligi?

– Polako. Još smo daleko od toga, ali vreme je pred nama i treba imati najviše ciljeve. Nama je želja da stvorimo zdravu sredinu i da Zrenjanin konačno dobije ozbiljan i kvalitetan fudbalski klub, kakav je nekada bio Proleter.

Ako se dokažete u Radničkom, možda vas pozovu iz Partizana?

– Zasad me niko nije zvao, a kad usledi poziv, onda ćemo da pričamo. Šalu na stranu, trenutno sam igrač Partizana, a šta će biti u budućnosti, to niko ne zna, i sve je moguće – završava Tošić.