Mislite li da se neko pored gladijatora s Konjarnika Zorana Mirkovića naigrao? Teško! Na Banjici (Rad) i Topčiderskom brdu (Partizan), u Lombardiji (Atalanta) i Pijemontu (Juventus), ili, pak, na Bosforu (Fenerbahče), ishod je bio identičan – direktni rivali bi „podvijali rep i lizali rane”. Baš kao i igrajući za Jugoslaviju, stavljao ih je u džep!
Stasao na beogradskom asfaltu, s devizom „ne dam na sebe i sve što mi je sveto”, navijače bi „kupio” duhom ratnika: nikad se nije libio i da pokaže zube, uhvati se u koštac (Drobnjak) ili uhvati za …. (Jarni)…
– Da li bi Bata fudbaler igrao kod Mirkovića trenera? Igrao bi, ali bi morao da se dovede malo u red što se tiče ponašanja – blago se, na hipotetičko pitanje, nedavno nasmešio aktuelni šef struke Partizana.
I, samokritično produžio:
– Celu sezonu, kad se sve sabere, možda i pride, proveo sam van terena zbog kazni. Plus, jednu zbog povreda. Za kratak fudbalski vek – dosta!
