Znamo odavno kakvi su asovi Živko Gocić, Milan Aleksić i Andrija Prlainović. Neki od nas do kojih dolazi malo više priča iz vaterpolo sveta, znamo i kakvi su ljudi. Ne ljudi, nego ljudine, ljudske gromade. Sada i šira javnost ima priliku da se uveri u altruizam i humanost ovih asova.
VK Partizan se nalazi u velikoj materijalnoj krizi. Država ne haje za inkubator iz koga se rađaju veliki asovi, osvajači reprezentativnih medalja. Ipak, Partizan nije zaboravljen od svih. Mnogi asovi su prethodnih dana ukazivali na neophodnost razmišljanja o Partizanu, jer, između ostalog, bez Partizana nema ni reprezentacije.
Živko Gocić, Milan Aleksić i Andrija Prlainović su sa reči prešli na dela. Gest za rubriku “verovali ili ne”. Generacija Partizanovih dečaka rođenih 2002. i kasnije, biće gosti u mađarskom Solnoku, gde Žile, Mića i Andrija igraju, i to od četvrtka do nedelje, Voda na Banjici se polako greje, a naši reprezentativci su odlučili da svojim vaterpolo naslednicima obezbede nezaboravnu ekskurziju u Solnok, dok se na Banjici ne stvore uslovi za trening. Prilikom posete Mađarskoj, deca Partizana će imati kompletno plaćen smeštaj i hranu i potpuno besplatno korišćenje Solnokovog bazena!
Jedan od pokretača ovog događaja je gospodin Đorđe Stefanović, vlasnik internet portala supersport365. Da vidimo šta su Žile, Mića i Andrija, rekli gospodinu Đorđu ovim povodom:
„Mi znamo kako smo vaspitani i odakle smo potekli gde smo naučili da budemo ljudi i šampioni. Smatrali smo da je najmanje sto možemo da uradimo da ih pozovemo u našu drugu kucu što Solnok jeste. Pozvali smo generaciju dečaka koju trenira Ćirić koji je deo naseg reprezentativnog tima“, rekli su maltene u glas Gocić i Aleksić.
„Sazreo sam na Banjici dosao sam jako mlad i znam koliko mi je redovno treniranje i celokupna škola na Banjici značila da postanem to što jesam. Ako smo već ukazivali na probleme mislim da je ovo najmanje što smo mogli da pomognemo ovim dečacima“, istakao je Prlainović.
Deca Partizana su danas oko 14 časova stigla u Solnok. U hotelu ih je sačekao Žile. Ne treba napominjati kakvo je oduševljenje nastalo među decom kada su dobili priliku da upoznaju svog idola i malo sa njim proćaskaju i slikaju se.
Obično su veliki šampioni dobri ljudi, mada postoje i suprotni primeri. Na Banjici je porastao i naučio sve što zna i ministar sporta Vanja Udovičić, ali on nema nikakav osećaj zahvalnosti prema Partizanu, već se svojski trudi da Partizan ne dobije sve ono što mu po zaslugama pripada od države. Ali nećemo o njemu i sličnim ljudima, oni ne zaslužuju da se nađu u tekstu o jednom ovako lepom povodu.
Žile, Mićo, Andrija – svaka čast.
