Strpljenje je ključna reč…
Sedam godina, 11 osvojenih trofeja, 382 pobede u 507 utakmica, to je u najkraćem bilans Željka Obradovića na klupi Fenerbahčea, u periodu od 2013. do 2020. godine. Jedan trofej je poseban, ima istorijski značaj za klub iz Istanbula – titula prvaka Evrope iz 2017. godine.
Osvajanje Evrolige je bio glavni cilj kada su čelnici Fenera angažovali najtrofejnijeg evropskog trenera, ali bez obzira na visinu budžeta, trebalo je imati strpljenja, temeljno raditi iz godine u godinu i čekati idealni trenutak za ostvarenje cilja. Napredak je bio vidljiv, titula prvaka Turske 2014, pa prvi plasman na F4 Evrolige godinu dana kasnije, kada je Fenerbahče završio na četvrtom mestu. Sam plasman na taj završni turnir navijači Fenerbahčea su doživeli i proslavili kao da je titula već osvojena, što se najbolje moglo videti posle trijumfa nad tada zvaničnim prvakom Evrope Makabijem u četvrtfinalu sa 3:0 u pobedama.
”O-bra-do-vić”, skandirali su oduševljeni navijači Fenerbahčea i čak srpskog trenera nosili na rukama pred velikim brojem ljudi koji su želeli da ovekoveče te nezaboravne scene.
Tada su svi u klubu bili još više uvereni da je samo pitanje trenutka kada će se Fenerbahče popeti na krov Evrope. Već u narednoj sezoni 2015/16, Obradovićev tim je napravio dodatni korak napred, izborio plasman u svoje prvo finale, u kom je poražen od CSKA, a vrhunac je usledio u proleće 2017, kada je ubedljivom pobedom u finalu nad Olimpijakosom (80:64) došao do istorijskog trofeja u Evroligi.
Može li se napraviti neka paralela između Željkovog puta u Fenerbahčeu tada i Željkovog Partizana danas, ako izuzmemo finansije koje su neuporedivo u korist turskog kluba?
U startu postoji još jedna bitna razlika – Partizan je sa Obradovićem već osvajao evropsku titulu, još pre tri decenije. Njegovi navijači znaju kakav je to osećaj, žele da se ponovi, ali možda je strpljenje nešto što im je danas najpotrebnije. Oni su, naravno, presrećni zbog Obradovićevog prošlogodišnjeg povratka, ali se potajno nadaju i da sjajni trener možda već ovog proleća ponovi čudo iz 1992. godine. U odnosu na taj period mnogo toga se promenilo, konkurencija je mnogo brojnija i jača, a put do šampionskog pehara mnogo duži i naporniji nego pre tri decenije. Iako je sada izostao trofej Kupa Radivoja Koraća, Partizanov napredak je nesporan. Prošle sezone se samo sanjao povratak u Evroligu, ništa drugo nije bilo važno, a danas se crno-beli ravnopravno bore sa većinom evroligaških ekipa i u ovom trenutku se nalaze na mestu koje vodi u plej-of i koje treba zadržati u narednih deset kola.
Fenerbahče je prva od deset preostalih prepreka. Crno-beli su pobedom u Istanbulu u prvom delu sezone pokazali da imaju rešenje za Itudisovu ekipu, a u četvrtak u punoj ”Štark Areni” trebalo bi da to i potvrde. Partizan je dobio osam od poslednjih deset evroligaških mečeva, ima četiri pobede u prethodna četiri kola, ali se u međuvremenu desio taj poraz od Crvene zvezde u Nišu i u ovom trenutku je najveća enigma da li će košarkaši Partizana uspeti da se na vreme psihološki oporave od neuspeha u kupu. Pogotovo zbog propuštene prednosti od 18 poena razlike…
Fenerbahče ima drugu vrstu problema u poslednjih par nedelja, od trenutka kada je Tursku i Siriju pogodio katastrofalni zemljotres. Košarkaška sezona u Turskoj je zaustavljena, odložene su utakmice njihovih klubova u prošlom evroligaškom kolu, pa će do susreta sa Partizanom klub iz Istanbula imati pauzu od 18 dana. Važnost meča je ogromna za obe ekipe, Fenerbahče želi da ostane u trci za prednost domaćeg terena u plej-ofu, a Partizan da se odvoji od ekipa koje su u ovom tremutku izvan plej-of zone i koje opasno prete da ga istisnu iz osam najboljih.
Iste večeri biće odigrane još tri utakmice 25. kola Evrolige u kojima će još nekoliko ekipa ”vidati rane” iz nacionalnih kupova. Real Madrid je eliminisan u polufinalu Kupa kralja od Unikahe, a u četvrtak će dočekati Žalgiris koji je osvojio Kup Litvanije. U Partizanu će navijati za Real u tom meču, s obzirom da je Žalgiris jedan od glavnih konkurenata crno-belima za plasman u plej-of. Slično je i u duelu Makabija i Bajerna, koji je sada jači za oporavljenog Vladimira Lučića sa kojim u timu je osvojio Kup Nemačke, dok je Makabi posle evroligaškog šoka protiv Zvezde, poražen i od Džikićevog Hapoela iz Jerusalima u Kupu Izraela. U senci ovih duela biće susret Armanija i Panatinaikosa u Milanu posle novih neuspeha ove dve ekipe koje su izgubile šanse za Top 8.
Originalni tekst Sportske net
