Poznato je da je predsednik RK Partizan, gospodin Željko Perkunić, poslednjih meseci vodio bitku za život protiv ovog opasnog zla koje se nadvilo nad čitavim svetom.
Posle velike borbe, na radost svih nas, Željko je juče konačno napustio bolesničku sobu u KBC Zvezdara i svoj dugotrajni oporavak nastaviće u svom domu u krugu porodice i prijatelja.
Mi smo imali tu privilegiju i čast da se čujemo sa gospodinom Perkunićem i on nam je u razgovoru rekao sledeće:
“Živ sam, to je najvažnije.Ovo je strašno, šta se izdogađalo i koliko je sve opasno.Devet dana je respirator “radio” umesto mene i već je bilo izvesno da ga moraju isključiti jer su organi počeli polako da otkazuju. Nekom pukom srećom organizam je uspeo u tim trenucima da se odbrani i da se vratim u život.Nažalost, mnogi oko mene nisu uspeli.Od nas 10, osmoro ljudi više nije među nama. Trenutno sam nepokretan, stanje još nije ni blizu najboljem ali se nadam i verujem da ću uspeti da sve ovo ostavim iza sebe i krenem u nove radne pobede.
Gospodin Željko Perkunić ističe da je oduševljen i zahvalan do neba podršci koju je imao sve ovo vreme dok je trajala njegova životna borba:
Nestvarno je kada, posle svega, vidite preko 2000 mailova, poruka, komentara i svih ostalih vidova podrške. Zaista zbog svog stanja nisam u mogućnosti da svima odgovorim ali se, evo i ovim putem, zahvaljujem svim mojim prijateljima na podršci.Želim prvenstveno da se zahvalim svojoj porodici, svom rukometnom klubu i svim mojim saradnicma u njemu.Želim da se zahvalim košarkaškom klubu i Ostoji Mijailoviću, kao i Nikoli Lončaru, koji su puno učinili za mene u tim trenucima.Zahvalnost ide i fudbalskom klubu i ljudima u njemu kao i celom JSD Partizan.Naravno i najbitnije, do neba sam zahvalan svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju KBC Zvezdara koji su nadljudskim naporima uspeli da me otrgnu od ovog zla. Nažalost, za ovo vreme moje borbe, izgubio sam oca i nisam bio u mogućnosti da ga ispratim kako dolikuje ali… ma, sve je to ovaj naš život!
Na kraju razgovora naš heroj je posebno želeo da istakne jedno:
GROBARI, HVALA VAM! Hvala mojim “BRĐANIMA” i svoj svojoj CRNO – BELOJ” braći koji su bili uz mene. Nadam se brzom oporavku i da će sve biti kako treba, a onda – U nove pobede i nova druženja. Nisam bio ni svestan koliko i kakve ljude imam oko i uz sebe. Vi ste zaista Partizanova snaga i srce Partizana, baš kao što ste bili i moje dok sam bio na toj mašini!
Nama posle svega samo ostaje da gospodinu Perkuniću “naredimo” što brže viđenje na Banjici ili Hramu fudbala.Sve ostalo je sada na ovom heroju!
One Comment
Leave a Reply