Željko, ovo je tvoja kuća. Ostani dokle god želiš!
Teško je ponekad naći reči kada srce govori jače od glasa razuma. Željko Obradović nije samo trener Partizana – on je njegov simbol, njegov duh, njegovo najčistije lice. I zato ti danas, iz dubine duše, Željko, kažemo: ostani ovde dokle god ti srce kaže da treba!
Nije lako biti najveći. Nije lako izdržati sve što nosi veličina – nepravdu, uvrede, sitne duše koje misle da znaju bolje. Ali ti si veći od svega toga. Ti si Željko Obradović. Jedini. Neponovljivi.
Kada si došao, doneo si nam veru. Doneo si ono što Partizan odavno nije imao — snove koji postaju stvarnost. borbu za fajnal-for Evrolige, ABA titulu, Kup, vraćanje Partizana u vrh Evrope — sve to tvoje ruke potpisuju. Ali to nisu samo pehari i medalje. To je osećaj ponosa, suze u očima, grleni urlik sa tribina: “Obradović Željko, Obradović Željko!”
To je osećaj da smo opet neko i nešto u svetu košarke. Da smo Partizan.
Zato te molimo, i zato ti šaljemo ovu poruku:
Nemoj da te obeshrabre oni koji ne razumeju šta znači graditi nešto veliko.
Nemoj da te pokolebaju glasovi malodušnih.
Mi, oni koji su s tobom, oni koji žive za Partizan, mi znamo. Mi verujemo. Mi stojimo uz tebe.
Jer ti si za nas Partizan koliko i svaka pobeda, svaka trojka u poslednjoj sekundi, svaki trofej koji smo zajedno podigli. Ti si naš kapiten na klupi. Naš vođa. Naš glas razuma i naš vetar u leđa.
I zato, Željko — ako te iko pita: “Dokle?” — ti samo znaj: dokle god želiš, dokle god ti srce hoće.
Ova kuća je tvoja kuća. Ovaj klub je tvoj klub.
A mi smo tvoji navijači — tvoji do poslednjeg daha.
Hvala ti za sve što si nam dao.
I hvala ti za sve što ćeš tek da nam daš.
Željko, volimo te!
VOLIMPARTIZAN.RS
