Željko Obradović nije pao, igrački ego i sujeta su ga izneverili

Piše: Volimpartizan.rs

Željko Obradović nije delovao kao problem Partizana, nego kao poslednja brana pred raspadom, i zato njegov odlazak ne čitam kao poraz trenera nego kao optužnicu za svlačionicu. Intervju Hozea Marije Iskijerda za Mozzart Sport ne dokazuje baš svaku sitnicu iznutra, ali dovoljno jasno crta jednu ružnu sliku: deo ekipe prestao je da sluša, deo ekipe je pomislio da može i bez reda, a klub je to platio odlaskom čoveka koji je Partizanu vratio ozbiljnost.

Zašto je Željko Obradović u Partizanu, prema ovom intervjuu, izgubio svlačionicu pre nego što je izgubio sezonu

Kada najbliži saradnik kaže da igrači “nisu slušali i nisu ga pratili”, onda više ne pričamo o lošem procentu šuta ili promašenoj rotaciji. Pričamo o autoritetu. U košarci možete da preživite loše veče, ali ne možete da preživite svlačionicu koja meri da li joj trener odgovara.

Iskijerdo dalje kaže da je Obradović osetio odgovornost jer je i sam učestvovao u izboru igrača i zato odlučio da ode. Meni to zvuči bolno logično. Nije hteo da glumi osvetnika, nije hteo da pravi haos radi lične pobede, nego je sklonio sebe. U vremenu kada svi prvo čuvaju sopstvenu poziciju, to je retka vrsta odgovornosti.

Zašto Džabari Parker nije bio jedini problem Željka Obradovića

Važno je ne lagati sebe: ako već tražimo jednog krivca, ovaj intervju nam ga ne daje. Iskijerdo izričito kaže da Parker nije bio najveći problem. I to je možda najzdraviji deo cele priče, jer je najlakše svu gorčinu spakovati u jedno veliko ime i time oprati ostale.

Da, Parker je prema Iskijerdovim rečima došao na pripreme sa osam kilograma viška. Da, Australija je više bila poslovni nego sportski potez. Da, tim nije imao centra i morao je da krpi rupe. Sve to jeste remetilo start sezone. Ali loš start nije isto što i razbijena hijerarhija.

Ovaj intervju sabira tri odvojena problema:

• loše pripreme i fizičko kašnjenje pojedinaca;
• povrede koje su razmontirale sistem;
• sujete koje su autoritet doživele kao smetnju, a ne kao put.

Po mom čitanju, Parker je bio deo haosa, ali ne i njegovo objašnjenje. To je važna razlika.

Kako je povreda Karlika Džonsa dodatno ogolila nemoć Željka Obradovića

Ko hoće da sve svede samo na karakter, preskočiće ozbiljan detalj iz intervjua. Iskijerdo navodi konkretan niz: sa Karlikom Džonsom na startu Evrolige Partizan je imao tri pobede i poraz, bez njega jednu pobedu i šest ili sedam poraza, a po njegovom povratku šest vezanih pobeda. To nije usputna statistika, to je trag.

Karlik je, po toj priči, bio lider koji je na parketu sprovodio trenerovu ideju i smirivao ostatak ekipe. Kada takav igrač ispadne, vidi se da li sistem stvarno postoji ili stoji na tankom sloju individualnog talenta. I upravo tu ovaj intervju bode: deo ekipe nije pokazao karakter, nego komfor.

Kako je meč Asvela pokazao da Željko Obradović više nema tim

Utakmica protiv Asvela i onih 16:2 na startu nisu same po sebi najveća sramota koju jedan tim može da doživi. Takvi minuti se dese. Ali kada asistent kaže da je tada prvi put u karijeri osetio da neki igrači ne žele da trener bude tu, onda više niste u taktičkoj zoni, nego u moralnoj.

Svlačionica koja bira sebi lakšeg trenera ne ruši samo sezonu, nego i standard kluba.

Tu dolazi i možda najteži deo intervjua. Iskijerdo tvrdi da je mesec dana pre odlaska postojalo upozorenje da će Obradović otići ako se nešto ne promeni, a da je on sam predlagao da se sklone trojica ili četvorica igrača. Obradović to, prema toj verziji, nije hteo da uradi da Partizan ne bi trošio dodatni novac zbog njega. E, tu sam potpuno na njegovoj strani. Nije otišao jer nije umeo da preseče, nego jer nije hteo da klub plaća cenu njegove povređene sujete.

Šta Partizan danas duguje Željku Obradoviću, a šta sebi

Godinama naučiš da razlikuješ težak poraz od moralnog poraza. Ovaj drugi peče mnogo duže. Odlazak njegovih najbližih saradnika zato mi deluje kao logičan sled, ne kao usputna posledica. Ako si četiri godine gledao iznutra kako čovek pokušava da drži standard, pa video da ga deo ekipe podriva, teško ostaješ i praviš se da je sve to samo promena ciklusa.

Još jedna stvar me ovde vraća unazad. Kada isti čovek za onu ekipu koja je slavila u Madridu praktično kaže da je volela Partizan više nego sebe, a za deo kasnije grupe govori o aroganciji i neposlušnosti, to nije nostalgičan ukras. To je dijagnoza. Ne znam, i ne mogu da znam iz jednog intervjua, koliko je tačno imena bilo u toj tihoj pobuni. O zdravstvenim posledicama po Obradovića takođe neću da nagađam, jer za to ovaj intervju nije dokaz. Ali za nepoštovanje autoriteta najtrofejnijeg evropskog trenera nije mi potreban dodatni ukras.

Najlakše je sada sve svesti na priču da se jedan ciklus potrošio i da je vreme učinilo svoje. Meni taj alibi ne prolazi. Ako je Iskijerdo makar približno tačno opisao odnose u timu, onda Partizan nije ostao bez trenera zato što je ideja oslabila, nego zato što je deo ekipe odbio disciplinu koju velika košarka traži.

Recite mi samo jedno: da li je pukotina bila vidljiva mnogo pre Asvela, a da smo je svi gurali pod tepih jer nam je bilo lakše da verujemo imenima nego ponašanju?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11