ŽELJKO OBRADOVIĆ: “Jednog dana sam došao kod Duleta i rekao mu – mi ne možemo više da budemo prijatelji…”

Trener KK Partizan i najbolji evropski košarkaški trener svih vremena dao je veliki životni intervju Nedeljniku…

EPA/KOCA SULEJMANOVIC

Između ostalog, govorio je i o odnosu sa Duškom Vujoševićem.

Ima li u ovom Partizanu mesta za Duleta Vujoševića, na bilo kojoj funkciji u klubu?

Vidite ovo gde sedimo? Vidite. Još su ove naše prostorije nedovršene, ali će ubrzo svi radovi biti okončani i ovo će postati mesto gde će se okupljati Partizanovci, sa velikim P. Ljudi koji su uložili svoj život u ovaj klub. Želja mi je da tu pijemo prvu jutarnju kafu, da tu razgovaramo o košarci i sledećim potezima. I naravno da su tu dobrodošli svi ljudi koji su odani Partizanu, a među njima je bez dileme i Dule Vujošević. O konkretnoj funkciji za njega ja lično nisam razmišljao jer mi je kao njegovom prijatelju bilo važnije da se on oporavi i da bude dobro. Išao sam da ga posetim u Istanbulu tokom lečenja i drago mi je što sada izgleda bolje. Uostalom, pitanje da li u ovom Partizanu ima mesta za Duleta Vujoševića upravo je pitanje za njega – da li bi on voleo da radi u ovom Partizanu?

Vaši su se putevi ukrštali i kao trener–igrač i kao treneri koji su jedan protiv drugog vodili timove. Kakav je Duško Vujošević u vizuri Željka Obradovića?

Samo ste zaboravili da su nam se putevi ukrstili i kao prijateljima. Prvi moj takav susret sa Duletom je bio kada sam došao u Partizan, a on je bio pomoćni trener. U sekundi smo se prepoznali. On je među onim retkim ljudima, opsednutim košarkom. Noći i noći smo proveli po našim stanovima pričajući o košarci. Ljudi zaboravljaju da je on samo godinu dana stariji od mene. Sprijateljili smo se i kroz košarku dodatno povezali. A onda je Dule postao prvi trener Partizana. Ja sam jednog dana došao kod njega i rekao mu – mi ne možemo više da budemo prijatelji. Naravno, to se odnosilo na taj trenutak, na činjenicu da nisam želeo da bilo ko, na bilo koji način pomisli da ja imam neku protekciju od njega. On je to, naravno, kao pametan čovek razumeo i mi smo prestali da se viđamo tako i pričamo o košarci, ali je od tada do danas naš odnos ostao isti. To je čovek koji je mnoge stvari u košarci uradio prvi i čovek koji je dokazao svoj odnos prema Partizanu toliko puta. Vodio je i borbu koja je prevazilazila granice košarkaškog terena.

Originalni članak: Nedeljnik.rs