Imao je 11 godina kad je šetajući sa drugarima pored stadiona u Humskoj poželeo da bude deo Partizana, a ovom klubu i tom stadionu se uvek vraćao. Gde god da je bio, šta god da je radio, uvek je znao i isticao da je veza sa crno-belima nešto posebno, neopisivo i nezamenjivo.
Bio je idol mnogima, uzor uz koji su stasavali golmani, ne samo u Jugoslaviji, već i širom sveta. Jedini čuvar mreže koji je u ono vreme mogao da se poredi sa neponovljivim Lavom Jašinom. Član Tima sveta koji je uvek bio svestan dometa koje je dostigao, ali nikad željan da ih potencira.
Miran, tih povučen, skroman i vredan.
Golman čije je treninge posmatralo više ljudi nego zvanične utakmice pojedinih klubova. Sportista koji je bio primer i o čijoj su se posvećenosti radu snimale televizijske emisije.
Legenda čije su bravure na golu protiv Mančester junajteda te 1966. godine zapamtili svi navijači kluba sa “Old traforda”. Neko kome su pristalice klubova za koje je nastupao divile, a treneri i saigrači obožavali. Trener golmana bez kojeg reprezentativci Sjedinjenih Američkih Država nisu želeli da napuste aerodrom u Hong Kongu i zbog kojeg su vlasti morale da menjaju propise da bi izbegli međunarodni skandal.
Najbolji golman u istoriji Partizana, Srbije, Jugoslavije, Balkana…
Osoba čija je ljubav prema Partizanu bila zarazna, koji je uvek i svuda znao da nosi breme navijača crno-belih, a nikada o svom klubu nije rekao nijednu ružnu reč.
Džentlmen, gospodin, div, ljudina i pravi Partizanovac. Jedan i jedini Milutin Šoškić, a za nas u Humskoj naš Šole.
Ne brini se, nikada te nećemo zaboraviti, jer legende nikad ne umiru.
Neka ti je večna slava i hvala.
Zvanični sajt FK PARTIZAN
