Na strani turbo – kod kuće sporo.
Ono što bi po nepisanim fudbalskim zakonima trebalo da bude prednost, u Partizanovom slučaju ispostavilo se kao mana. Igranje na svom stadionu kao da ne odgovara crno-belima ove sezone. Bar ne u Superligi, pošto su u travi igrališta u Humskoj ulici već izgubili devet bodova.
Poslednji remi protiv Spartaka Ždrepčeve krvi potvrdio je da zdanje na Topčiderskom brdu nije skoro nikakva prednost za tim Miroslava Đukića. A trebalo bi da bude. Ili je bar bio u većinim sezona u kojima je Parni valjak osvajao titule otkako se Superliga igra u sadašnjem formatu (2006). Tih 1:1 sa Subotičanima moglo bi da se podvede pod slučajnost, jer, zaboga, ne postoji tim koji baš svaku utakmicu u prvenstvu može da pobedi, međutim, ako se ima u vidu da je branilac šampionske duple krune od letos ostao bez planiranih pobeda protiv Voždovca (1:3), Napretka (1:1) i Čukaričkog (0:0) onda je to više od incidenta.
Razlozi su višestruki, kompleksi i teško objašnjivi. Zahtevaju dublju analizu ne samo fudbalskih, već i propratnih detalja. Poslednji kiks – ako se kiksom može nazvati 1:1 u sudaru sa trećeplasiranim timom na tabeli – mnogi su spremni da pripišu emotivnom pražnjenju i fizičkom umoru i kadrovskim promenama posle pobede nad Jang Bojsom. Nešto slično se Partizanu desilo i pre dva meseca, kad je samo tri dana posle urnebesne utakmice sa Dinamom iz Kijeva (od 2:0 do 2:3) ugostio Čukarički i bio toliko bezopasan da su Brđani lako odoleli jalovim napadima favorita.
Ako je umor opravdanje za te dve utakmice, da li se on može uzeti u razmatranje poraza od Voždovca (tri dana ranije crno-beli su slavili u Subotici) ili srećno izvojevani remi sa Napretkom (1:1) u sedmici kad nije bilo evropskih obaveza.
Zanimljivo, nijednu od tih utakmica na kojima je kiksnuo Partizan nije igrao u projektovano najjačem sastavu. Protiv Voždovca je nedostajao Everton Luiz, za meč sa Napretkom Đukić nije mogao da računa na, u tom trenutku povređenog, Sejdubu Sumu, protiv Čukaričkog je falio najzvučnji letošni novajlija Zoran Tošić (tada rovit) i njegov parnjak na krilu Marko Janković, dok Plavim golubovima na megdan nisu mogli desni bek Miroslav Vulićević, štoper Nemanja R. Miletić, levi bek Nemanja G. Miletić i napadačOgnjen Ožegović.
Što dalje otvara pitanje da li Partizan nema dovoljno širok kadar ili da li zamene ne doprinose na način na koji to struka od njih očekuje. Plus, ovaj tim je u nekoj vrsti stvaranja, jer je na okupu tek tri meseca, pošto su njegove glavne poluge iz minule sezone, Leonardo da Silva Soza i Uroš Đurđević prodati početkom i krajem avgusta, pa jeĐukiću ostalo da “izmisli” 48 golova koliko su Brazilac i Srbin postigli. A, utisak je, još nema tako ubedljivog pojedinca koji jednim potezom može da reši meč kao pomenuta dvojica.
Jedan od faktora je i publika. Niko to od fudbalera ili trenera neće javno da saopšti, ali u internim razgovorima ističu da im je ponekad lakše da igraju na strani, jer nema pritiska s tribina i velikih očekivanja da gol mora da se da, na primer, do 20. minuta. Još ako igra nije po volji, navijače brzo izdaje strpljenje. Ta nervoza vrlo lako i brzo se prenosi na teren, dolazi se u skoro apsurdnu situaciju da crno-beli one akcije koje na evropskim, po pravilu zahtevnijim, utakmicama izvode na oduševljene gledalaca retko kad ponove na superligaškim. Kao da igraju u grču. Osim ako ne odu na gostovanje, gde imaju osam trijumfa i 0:0 u derbiju na Marakani.
Tako se desilo da ekipa Miroslava Đukića ima isti učinak kod kuće kao trećeplasirani Spartak ili desetoplasirana Mladost iz Lučana (pet pobeda, tri remija i poraz) i da je u ovoj fazi šampionata nadmašio svoje neslavno ostvarenje iz prvog mandata. Tad je posle septembarskih 2:2 sa Crvenom zvezdom (što nije kiks, ali nije ni pobeda) u periodu od 31. oktobra do 10. novembra vezao čak tri remija u Humskoj (Borac 0:0, Vojvodina 3:3, Čukarički 1:1) što znači da je u jesen 2007. izgubio osam bodova. Sad već devet…
Koliko je bitno skupljati bodove u ovoj fazi prvenstva kod kuće možda najvernije ilustruju sledeći podaci. Slaviša Jokanović i Goran Stevanović (koji ga je nasledio) u jesen 2009. nisu rivalima prepustili ni poen na osam utakmica. Aleksandar Stanojević je isto tako bilo nemilosrdan 2010. prema svakom ko je dolazio u Humsku. Terorisao je rivale i Vladimir Vermezović 2012. Indikativno je da su manje bodova od Đukića u prvoj polovini prvenstva (kao graničnik uzeto 18. kolo, koliko ih je odigrano dosad) izgubili iVuk Rašović (samo četiri), Marko Nikolić (dva u prvom mandatu, pet u drugom) ili Zoran Milinković (sedam). Svi su, za izuzetkom ubrzo smenjenog Milinkovića osvajali titule ili utabali put nasledinicma.
E, sad… Za razliku od pobrojanih, Miroslav Đukić ima taj vanredan uspeh koji se zove – proleće u Evropi. Uostalom, doveden je baš zbog toga da ucrta crno-bele na onaj deo UEFA mape gde nisu bili prisutni 13 godina. Uspeo je. Negde je Partizan morao da trpi –da li zbog umora ili nedovoljno kavlitetnih zamena, pitanje je za struku – ali crno-beli su izabrali ovaj put, uvereni da trenutnih minus šest u odnosu na Crvenu zvezdu ne znači da je prvenstvo rešeno.
Uostalom, nije li primer iz minule sezone ohrabrenje Grobarima, rukovodiocima, trenerima i samim igračima da je preokret moguć? Pogotovo ako se zna da je tačno na ovoj tački Marko Nikolić imao šest koraka zaostatka (39:45), a na kraju prvi prošao kroz cilj.
Uzeo kup pride.
KIKSEVI PARTIZANA U JESENJEM DELU PRVENSTVA U SUPERLIGI SRBIJE
2006/2007, trener Miodrag Ješić
OFK Beograd 0:1, Crvena zvezda 0:0, Bežanija 1:3, Vojvodina 0:1
Broj izgubljenih bodova – 11
2007/2008 Miroslav Đukić
Crvena zvezda 2:2 Borac 0:0, Vojvodina 3:3, Čukarički 1:1
Broj izgubljenih bodova – 8
2008/2009 Slaviša Jokanović
Javor 2:2, Rad 1:1
Broj izgubljenih bodova – 4
2009/2010 Slaviša Jokanović/Goran Stevanović
–
Broj izgubljenih bodova – 0 (osam pobeda)
2010/2011 Stanojević
Spartak Subotica 0:0
Broj izgubljenih bodova – 2
2011/2012 Aleksandar Stanojević
–
Broj izgubljenih bodova – 0 (osam pobeda)
2012/2013 Vladimir Vermezović
–
Broj izgubljenih bodova – 0 (osam pobeda)
2013/2014 Vuk Rašović
Javor 0:0, Napredak 1:1
Broj izgubljenih bodova – 4
2014/2015 Marko Nikolić
OFK Beograd 1:1
Broj izgubljenih bodova – 2
2015/2016 Zoran Milinković
Radnički Niš 0:0, Rad 1:1, Čukarički 0:1
Broj izgubljenih bodova – 7
2016/2017 Marko Nikolić
Vojvodina 1:3, Radnički Niš 1:1
Broj izgubljenih bodova – 5
2017/2018 Miroslav Đukić
Voždovac 1:3, Napredak 1:1, Čukarički 0:0, Spartak 1:1
Broj izgubljenih bodova – 9
Napomena: u obzir su uzete utakmice u Humskoj, zaključno sa 18. kolom koliko ih je odigrano i u aktuelnom prvenstvu
