Partizan ima novog trenera. Uprava je sporazumno raskinula ugovor sa Miroslavom Đukićem posle godinu dana saradnje i na njegovo mesto postavila Zorana „Batu“ Mirkovića, bivšeg defanzivca crno-belih koji je sa klubom iz Humske osvojio tri šampionske titule i nacionalni kup, a sada želi da ih „izvuče iz apatije“, što je pre moguće.
Prošle sezone, Đukić je u svom drugom mandatu odveo Partizan do šesnaestine finala Lige Evrope gde su eliminisani od češkog Plzenja, ali nakon slabijih partija na početku nove sezone, kako u Super ligi tako i u kvalifikacijama za LE, došlo je do raskida saradnje.
S druge strane, 46-godišnji Mirković je u svojoj profesionalnoj trenerskoj karijeri do sada predvodio samo beogradski Sinđelić u kojem se zadržao svega šest meseci posle čega je otputovao u SAD. U februaru 2016. godine selektor Crne Gore Ljubiša Tumbakovićpostavio ga je za svog prvog asistenta.
„Imam insajderske informacije. Znam sve o problemima, svlačionici… Ekipa je u krizi, nema igrača koji bi preuzeo odgovornost. Nismo kompaktni, konkretni, igramo sporo. To treba da se promeni. Tumbaković me je podržao u ovoj odluci. On je moj prijatelj, trenerski i životni mentor“, uveren je Mirković.
Međutim, uzimajući u obzir njegovo očigledno neiskustvo u ulozi prvog trenera, poslu u kojem ima tek pola godine staža, kao i trenutno stanje na terenu, jasno je da Mirkovića očekuje veliki zadatak koji neminovno ide uz još veći pritisak.Na čemu bi to „Bata“ trebalo da poradi po dolasku u Partizan?
Stabilizovati postavu
Usled renoviranja ekipe uoči početka nove sezone i „implementiranja“ pojačanja u aktuelni sistem, Đukić je konstantno tražio idealnu kombinaciju na terenu, ali očigledno je da u tome nije u potpunosti uspeo, sudeći po onome što su crno-beli prikazali do plasmana u treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope.
Praktično svaki meč je počinjao u drugačijem sastavu, igrači su se navikavali na različite uloge, neki ujedno i pribojavali za svoj status, pokušavao je i sa novim idejama u napadu, ali formulu za efikasnu igru nije pronašao. Nije potrebno dugo analizirati igru Partizana i zaključiti da to nije ona šampionska kojoj se svi u crno-belom po tradiciji nadaju.
Od Mirkovića se očekuje da „prelomi“ i nacrta „konačnu“ startnu postavu čime bi igračima uneo preko potrebno samopouzdanje i tako stabilizovao tim pred nastavak kvalifikacionog ciklusa i duele sa danskim Noršjelandom.
Tačno je da za to nema mnogo vremena, ali taj njegov prvi, možda ujedno i najveći zadatak, mogao bi da na idealan način da započne realizaciju one ideje koju je sportski direktor Ivica Iliev predstavio na konferenciji – „novi Partizan, na duže staze.“
Disciplinovati odbranu
Prvi gol u kvalifikacijama Partizan je primio tek u Litvaniji protiv Trakaija, ali način na koji se to desilo bio je dovoljan da pokaže koliko je ekipa trenutno rastrzana, a odbrana nesigurna i neuigrana.
Kao jedan od razloga može da se navede i gore pomenuta neizvesnost o prvih 11. Takođe, štoperi ne ulivaju poverenje u skok igri, dok je Mark Valijente, defanzivac koji je sarađivao sa Đukićem u Valjadolidu, bio prilično nepouzdan i već je zabeležio nekoliko kikseva koji su u pojedinim trenucima mogli skupo da koštaju tim.
Rešenje za to Partizan bi mogao da pronađe u još jednom novom licu u odbrani, što bi ubrzo navodno moglo i da se desi. Bilo je mnogo propusta kojih ne sme biti u duelima sa danskim Noršjelandom, a posebno u odlučujućoj rundi, ukoliko se do nje uopšte dođe.
Vezni red – formula, ne „kvantitet“
Čini se kao da je Đukić probao sve u veznom redu ne bi li kreirao produktivniji i efikasniji Partizan. Kako u tome očigledno nije uspeo, jasno je da bi postojeći sistem u najmanju ruku trebalo reformisati.
Crno-beli su u revanš duelu protiv Trakaija igrali sa tri ofanzivna vezna, uz podršku Saše Zdjelara i Nebojše Kosovića, ali šta su od toga dobilo? Mnogo šansi i jedan autogol.
Rikardo Gomeš možda nije ušao u onu golgetersku formu koja se od njega očekuje, ali svakako to jeste nagovestio u nekoliko navrata. Prepreka ka „onom pravom Gomešu“ ogleda se i u lošoj saradnji sa veznim redom koji je do sada bio prilično monoton, „zgužvan“ i nedefinisan.
„Znali smo kako će Partizan da odigra“. Taj deo izjave trenera lučanske Mladosti Nenada Milovanovića posle remija sa „Parnim valjkom“u Beogradu (0:0) na pravi način opisuje koliko je vezni red Beograđana bio predvidiv i „prazan“ na kreativnom planu, urpkos tome što je Đukić već postao bivši.
Rešiti status Sejdube Sume
Nezadovoljstvo i kritike na račun najskupljeg pojačanja u istoriji kluba ne jenjavaju ni na početku nove sezone, iako su u Humskoj drugačije stihove pevali tokom pripremnog perioda. Sejduba Suma se očigledno nije uklopio u „Đukićev“ Partizan i sada ostaje pitanje šta bi Gvinejac mogao da ponudi novom treneru.
Suma je uglavnom igrao po desnoj strani, ali ga je Đukić „šetao“ po terenu kako bi materijalizovao kvalitet koji ga je na prvom mestu i preporučio stručnom štabu.
Aleksandar Čavrić, njegov bivši saigrač iz Slovana, tvrdi za „Sportski žurnal“ kako ga je klub iz Libereca „do treće sezone“ čekao „da proradi“.
Blede partije su se nastavile, a pitanje je i dokle je Partizan voljan da čeka, pa se čini da će sudbina 27-godišnjeg fudbalera biti odlučena u „Batinom“ mandatu. Ukoliko Suma uskoro ne pokaže nešto više, njegov odlazak iz Humske svakako ne bi trebalo da bude veliko iznenađenje.
Tekst preuzet sa portala Meridijan sport
