Partizan u revanš protiv Hetafea ulazi sa dva gola minusa iz Madrida i sa jasno definisanim zadatkom — pobediti sa razlikom većom od dva pogotka pred svojim navijačima. Milan Vukotić, reprezentativac Crne Gore, ne beži od težine situacije, ali ne pristaje ni na priču da je stvar rešena. Njegova izjava uoči poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu konferencije ide u pravcu koji Partizanu trenutno najviše treba: bez patetike, bez otpisivanja, sa vrlo konkretnim uverenjem da klub ima materijal za više od simboličnog otpora.
Startna pozicija koju niko u Humskoj ne krije
Rezultat iz Madrida je jasan — 1:3, sa Hetafeom koji će u revanšu skoro sigurno postaviti nizak defanzivni blok i igrati na kontru. Vukotić to i ne pokušava da uvije u lepše reči.
„Očekuje nas teška utakmica. Hetafe ima dva gola prednosti, igraće u defanzivnom bloku, međutim, mi ćemo igrati pred krcatim tribinama i pred ljudima koji vole ovaj klub, tako da nama motiva ne fali“, rekao je Vukotić.
Ovakav ton je razuman. Ne obećava se ništa što se ne može ispuniti, ali se i jasno kaže da atmosfera u Humskoj nije marginalan faktor. Za tim koji je u prvenstvu već posrtao, i koji ulazi u meč pod opterećenjem lošijih dana, publika ovde nije ukras — ona je deo taktike.
Zašto se poziva na AEK iz Larnake
Reper koji Vukotić bira nije slučajan. Prošle sezone Partizan je na Kipru bio na ivici debakla, pa je ipak u revanšu u fantastičnoj atmosferi bio blizu prolaza.
„Znate kako je bilo protiv AEK-a iz Larnake, na Kipru, prošle godine. Tamo smo posle 15 minuta mogli da gubimo 0:3, bili smo otpisani, a sedam dana kasnije u fantastičnoj atmosferi je malo nedostajalo za prolaz. Ekipa Partizana nikad ne bi trebalo da bude otpisana, mladi momci veruju u sebe i samo tako možemo do rezultata“, poručio je Vukotić.
Poređenje je pošteno, ali u sebi nosi i tihu opomenu. Protiv AEK-a je „malo nedostajalo“ — i to je zapravo problem, jer se dobre atmosfere i lepe priče u Evropi na kraju mere isključivo prolazom. Vera Saše Ilića i svlačionice u čudo ima smisla samo ako se pretvori u konkretan plan za prvih pola sata revanša, kada Hetafe mora da bude uzdrman pre nego što stigne da se smesti u svoj blok.
Dublji sastav kao najkonkretniji argument
Deo izjave koji nosi najviše sportske težine tiče se same dubine kadra.
„Ekipa je mnogo bolja nego pre 12 meseci. Tad smo imali ekipu gde kad jedan igrač ispadne iz kadra, ne znate četiri dana ko će igrati. Sad za svako mesto konkurišu minimum dva, negde i tri kvalitetna igrača“, dodao je Vukotić.
Ako je ovo tačan opis stanja u svlačionici, onda je to prvi put posle dužeg vremena da neko iz Partizana govori o konkurenciji, a ne o krpljenju rupa. Za utakmicu tipa Hetafe — gde se traži ritam, promena tempa i sveži igrači u poslednjih pola sata — dubina klupe nije bonus, već preduslov. Naravno, treba biti oprezan sa tvrdnjom „mnogo bolja ekipa“; to je sud koji će rezultat u revanšu ili potvrditi ili obesmisliti već u četvrtak uveče.
Motiv „svi kao jedan“ u vrlo specifičnim okolnostima
Poruka o jedinstvu igrača, trenera, uprave i navijača u Humskoj nije nova, ali ovog puta dolazi u trenutku kada je klub u specifičnim, ne baš jednostavnim okolnostima. Vukotićev nastup je urađen po udžbeniku: prizna se težina, ne otpisuje se šansa, oslanja se na tribine i na dubinu sastava. Za jednu javnu izjavu — dovoljno.
Ostaje pitanje koje se retko rešava rečima. Partizan protiv Hetafea nema luksuz da čeka utakmicu; mora da je otme. Ako se ono što je Vukotić opisao — mladi tim koji veruje u sebe, konkurencija po pozicijama, tribine kao dvanaesti igrač — poklopi na terenu, priča o AEK-u iz Larnake dobiće nastavak koji tada nije stigao. Ako ne, ostaće to što jeste: pošten govor pred meč u kojem je Partizan morao da juri više od golova.
