Izgleda daaavno, al’ pre (samo) tri godine beše…
Humska, četvrtak, 25. decembar 2014, 17.17 sati i glas Milomira Gligorijevića, prvog čoveka Radnog predsedništva crno-belih:
– Konstatujem da je Fudbalski klub Partizan jednoglasno dobio novog predsednika – gospodina Zorana Popovića!
Aplauz. Čestitke. Poljupci. Svih 48 prisutnih članova Izborne skupštine podigli su dva prsta da Partizan u narednih pet godina predvodi privrednik iz Loznice, naslednik Dragana Đurića – sa obavezom da nastavi trofejnu nisku i finansijski uzdrmanog giganta izvuče iz krize.
4 trofeja osvojio je Partizan od decembra 2014: dve titule (2015, 2017) i dva kupa (2016, 2017)
– Želim da se zahvalim svima koji su glasali za mene. Čast mi je što sam od danas taj koji će voditi Partizan. Boriću se sve vreme mandata da zna samo za uspehe, da sve nedaće koje zatičem rešimo temeljno i trajno. Prvo što mi je u planu je da oko sebe okupim tim osvedočenih partizanovaca, profesionalaca, koji vole klub i žive za njega, ne od njega – sijajući od zadovoljstva započeo je izlaganje Zoran Popović.
I, potom, ustanovio svoj Upravni odbor: LJubiša Tumbaković (potpredsednik zadužen za sportska pitanja), Milorad Vučelić(potpredsednik zadužen za odnose s javnošću), Vojislav Nedić (potpredsednik zadužen za pravna pitanja), Srđan Cekić, Milan Obućina, Ivan Maričić, Milomir Gligorijević, Dragan Bjelogrlić, Nenad Janković, dr Dragan Veljović i Vladimir Vrbaški, poverivši novouspostavljenu funkciju generalnog direktora dotle malo poznatom Milošu Vazuri.
Bio je to trijumf „struje” Žarka Zečevića, s Novakom Nedićem kao ideologom operacije, nad dotadašnjom vrhuškom Parnog valjka, oličenoj u Draganu Đuriću, Miletu Jovičiću, Ratomiru Babiću, Dušku Jovanoviću, Branku Ružiću, u tom trenutku podržanom, doduše bez javnih nastupa, Nenadom Bjekovićem…
Danas, 25. decembra 2017, tačno tri godine od pomenute Skupštine, konstatujemo: od tada izabranih rukovodilaca u Humskoj su i dalje jedino Milorad Vučelić (predsednik), Miloš Vazura (generalni direktor), Milan Obućina i Milomir Gligorijević (članovi UO)!
2 puta igrao je Parni valjak u Ligi Evrope od dolaska u klub Vučelića i Vazure (2015. i 2017)
U međuvremenu, izdešavalo se – za jedan život…
Prvi je „zbogom” rekao glavnokomandujući – Zoran Popović (ne zaboravimo: LJubiša Tumbaković se prethodno distancirao), označivši odlaskom kraj jednogodišnje idile, prožete titulom, plasmanom u Ligu Evrope (Liga šampiona izmakla za dlaku!), senzacionalnim pobedama u Nemačkoj i Holandiji i neviđenim krahom kod kuće protiv Augzburga, skupim proleća na međunarodnoj sceni. Pojava navijača u klupskim prostorijama, samo s jednim zahtevom: ostavke, još živi u sećanju crno-belih poslenika kadrih da je daju sa epitetom – kolektivne…
.jpg)
Nije se dugo čekalo na novi kurcšlus: puklo je tamo gde je u Srbiji, odvajkada, najtanje: među kumovima – razlaz Novaka Nedića i Miloša Vazure bio je uvod u 2016, po mnogima – jednu od najcrnjih i najturbulentnijih u sedam i „kusur” decenija dugoj istoriji Partizana. Radne grupe, privremeni organi, nespojivi savezi, prekidane i odlagane skupštine, prozivke po novinama i svakodnevni klipovi, napad na Miloša Vazuruispred stadiona – bilo, ne ponovilo se…
„Rat za Humsku” okončan je izborom Milorada Vučelića za predsednika, osporavanjem „izbornih rezultata” i presavijenim tužbenim tabakom od strane vožda opozicije Nenada Bjekovića i…
Pošto ova priča nije osmišljena kao hronologija srpskog giganta, red je da je zaključimo sudom: Partizan i dalje živi, osvaja trofeje i poput besmrtnog spomenika odoleva zubu vremena, bez obzira što se za samo tri godine pretumbao naopačke i pokazao da je u Srbiji sve moguće: da ne zna dan šta skriva noć, niti noć šta nosi dan…
Tekst : Sportski žurnal
