Blagodeti kćerkinog pariskog doma već tridesetak dana uživa golgeterski oldtajmer Partizana i jugoslovenskog fudbala, Mustafa Hasanagić. I „fudbalski” ne miruje, u sedamdesetosmoj
Utakmice Mustafa Hasanagić pasionirano prati, detalje pomno pamti. Ponajviše vezane za Grupu L u Ligi Evrope, pored istorijskih zasluga prvog crno-belog reda i premijernog gola „Bejzbijevim bebama” u Beogradu, otud i idealan sagovornik za nadolazeći dvomeč s najpopularnijim engleskim klubom.
– Gledajući utakmicu bez golova između AZ Alkmara i Mančester junajteda, uzimajući u obzir dobru tradiciju naših klubova u duelima s Ostrvljanima i zapažene igre Partizana u „velikim” utakmicama, s podebelim optimizmom iščekujem meč u četvrtak, ubeđen u dobar rezultat – ubedljivo uverava, Hasanagić.
– Mislim na remi, pobeda bi već bila iznenađenje.
Ko bi mogao da načne Junajted, poput vas 13. aprila 1966. u Humskoj?
– Sadik, možda. Nameće se lagano, maltene postao je miljenik publike. Ali i preostali momci, Partizan postiže priličan broj golova. I, čini se, nema problema s navalom već s odbranom.
Vaš gol glavom je bio i najava polusatne opsade gola Grega?
– Pirmajer je centrirao, ja se našao u „buketu” i nadvisio nebeskog skakača Loua. Gol i pobeda su i dan-danas veoma dragi, Junajted te godine u Evropi bio najbolji. Daleko kvalitetniji od Real Madrida… plejada asova sa Čarltonom, Bestom, Louom…
Izvor Sportski žurnal
