Vojislav Stanković veruje u nekadašnje saigrače iz Partizana pred današnji meč Azerbejdžan – Srbija
Šest i po godina u Azerbejdžanu i epitet jednog od najdugovečnijih/najboljih stranaca u istoriji tamošnje lige, Vojislavu Stankoviću daruju status kompetentnog sagovornika pred današnji ispit reprezentacije Srbije s nekadašnjom sovjetskom republikom na obali Kaspijskog mora/jezera.
Po uspostavljanju viber veze sa Bakuom i komandantom odbrane Nefčija – „bingo”:
– Upravo sam se video sa Partizanovim Orlovima – Sašom Ilićem, Aleksandrom Mitrovićem, Andrijom Živkovićem… – otkrio nam je juče, u 18 časova po lokalnom vremenu, nekadašnji štoper Parnog valjka.
Iz prve ruke, „raport” iz Piksijevog tabora?
– Atmosfera u reprezentaciji je odlična. Trebalo bi da pobedimo!
Za tri boda protiv tradicionalno neugodnih Azera neophodno je izdanje iz drugog poluvremena s Portugalcima?
– Čestitao sam Mitru što je srušio Bobekov rekord. Sećam ga se iz Partizana – kao klinca, kad je ulazio u prvi tim. Puno mi je srce što je napravio sjajnu karijeru, non-stop rešeta mreže rivala u reprezentaciji. Daće Bog da pobedimo 2:0, strelci: Mitrović i, ako uđe u igru, Živković!
Azerbejdžan, s druge strane, više nema Gurbana Gurbanova, međutim, od Kristijana Ronalda i drugova poražen je minimalno… autogolom?
– Azeri uvek teže da osvoje što više bodova. Plan im je jasan: jačeg da iznenade, one u rangu s njima pobede. Protiv Portugalije igrali su izuzetno defanzivno, prvak Evrope nije im ostavio prostor u napadu. Srbiju čeka isto… defanzivni Azerbejdžan, s namerom da vreba šansu iz kontre i polukontre.
Đani de Bjazi pozvao je pod zastavu trojicu uzdanica vašeg Nefčija?
– Krivocuk, u formaciji s petoricom pozadi, igra levog štopera. Perspektivan! Mamudov je kvalitetan, godinama je igrao u Rusiji. Alasgarov, sa 14 golova, trenutno je najbolji strelac lige. Mlad, deluje kao krilo i drugi napadač.
Ko je „prva violina” reprezentacije, odnosno, od koga preti najveća opasnost?
– Gara Garajev, kapiten i zadnji vezni, međutim, povredio se na okupljanju, nije bio deo tima protiv Portugalije i Katara. Alasgarov je u formi, pa Emreli, drugi napadač, iz Karabaga.
Otkrijte nam neku pikanteriju iz azerbejdžanske štampe?
– Pišu: Srbija je jak protivnik, u rangu s Portugalcima. Ako žele povoljan rezultat – moraće da odigraju najbolje što mogu.
Uočavamo, Azeri se, mahom, oslanjaju na domaće snage – vedete lige u kojoj vi, sa Nefčijem, vodite kolo?
– Da, osam kola pre kraja prvenstva nalazimo se na prvom mestu, bodovno poravnati sa Karabagom, željni da mu prekinemo šampionski niz. Možda odluči poslednja runda, najveći rival dolazi nam u goste.
Jesenas ste Karabag, na gostovanju, zavili u crno, postigli ste gol u pobedi?
– Nadam se da ćemo da budemo šampioni!
Sa Ilićem, Mitrovićem i Živkovićem, sigurni smo, premotavali ste i Partizanove nezaboravne duele s Nefčijem, iz 2012. u Ligi Evrope (0:0 i 1:1) i 2014. u njenom predvorju (3:2 i 2:1)?
– Mitroviću, sudeći po toj 2012, prija Baku, postigao je gol za remi! Igra sa strašću, srcem, samo nek’ nastavi niz. Taj meč sa Nefčijem sam presedeo na klupi, dve godine kasnije, pri plasmanu u grupnu fazu Lige Evrope, bio starter. U Beogradu – „luda” utakmica i preokret (od 0:2 do 3:2), u revanšu, takođe, trijumf golovima Škuletića.
Podsetili ste sadašnje poslodavce na te „skalpove”?
– Zamislite: ekonom čuva Partizanov dres sa brojem šest. Moj! Našalio sam se: ko bi rekao da ću posle toliko godina, perioda u Interu i Gabali, da dođem u Nefči?
Nefči – nekad i sad?
– Tad je bio jači, naročito finansijski. Veći budžet, više stranaca. Mada, ima i ovaj, moj, dobre igrače, legionare.
Ne i Sašu Stamenkovića, svojevremeno zapaženog između stativa?
– Družim se sa Stamenkovićem, iako u poznim igračkim godinama – među najboljim golmanima u ligi.
Na kraju azerbejdžansko-srpskog crno-belog „koktela”: Partizan – nekad i sad?
– Eee, Aleksandar Stanojević, moj šef iz 2010. i 2011, dobro je prodrmao ekipu: igraju lepši, bolji fudbal. Najvažnije: to pokazuju i rezultati. Na dobrom su putu, nadam se da bi Crvena zvezda, izuzev derbija, mogla još negde da izgubi…
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
