Kao igrač dokazivao se u Borcu i Železničaru. Trenerskim pozivom se bavio u Čačku i Zemunu što ga je dalje preporučilo za trenera mlađih selekcija crno – belih. Veliku zahvalnost za dolazak u Partizan Vlade duguje profesoru Acu Janjiću koji je dubok trag ostavio prvo u čačanskom Železničaru, a potom i u “crno – belom” taboru. Od Aca, koji se na žalost upokoijo, moglo je puno toga da se nauči, što o košarci, što o životu.
Od 2005. godine Jovanović je ušao je u stručni štab prvog tima Partizana. Sarađivao je sa Dulom Vujoševićem i okitio se sa pet titula u elitnoj ligi Srbije, četiri šampionska prstena na Jadranu i tri kupa “Radivoja Koraća”. Vrhunac trenerske karijere u Partizanu ostvario je kad je imenovan za prvog trenera pod čijom komandom je klub uzeo još dve titule u Srbiji, jednu u ABA ligi i dva nacionalna kupa.
Kao selektor srpskih juniora okitio se zlatom na kontinentalnom prvenstvu u Francuskoj. Vlade Jovanovićje munule godine postao prvi trener Lokomotive Kubanj. Na početku sezone određeni su planovi za sezonu u kojima je učestvovao i naš trener, ali ne sa sadašnje pozicije. Pošto je sezona u neku ruku živa stvar i dešavaju se stvari koje se ne mogu predvideti i planovi se menjaju. Lokomotiva je ostala bez pleja koji je bio prva akvizicija. Potom, bez ključnih centara, jedan ima pauzu koja traje tri meseca, drugi pauzira tri sedmice…
Paralelno Kubanj igra dva takmičenja, VTB ligu i Evrokup. Konstantno se putuje, Jovanović ima skraćen roster na desetoricu igrača kojima je potrebno puno energije. Dešava se da po deset dana nisu u Krasnodaru. U VTB ligi Kubanj zauzima mesto broj četiri i cilj je da se sa što bolje pozicije izbori plasman u plej – of, ali svi klubovi su dodatno motivisani protiv najboljih ekipa u koje spadaju CSKA, Himki, Zenit, Kubanj…U Evrokupu Lokomotiva danas igra sa Frankfurtom, utamica je bez takmičarskog značaja jer je tim Vlada Jovanovića obezbedio prolazak u četvrtfinale ovog takmičenja.
Interesantno, pre nego što pogledamo odgovore za Mozzart Sport trofejnog trenera Partizana i sadašnjeg stratega Lokomotive da istaknemo da u Kubanju rade još četvorica trenera iz Srbije, Bogdan Karaičić, Đorđe Varagić, Feđa Sretenović i Petar Marinković, a 18. januara ove godine Lokomotivu je pojačao košarkaš Dragan Apić koji je stigao iz Zvezde.
1.Da li ste svojevremeno pored košarke trenirali još neki sport i koji?
“Rođen sam i odrastao u Čačku. Svima je dobro poznato da je grad na Moravi košarkaški grad od glave do pete. I da sam želeo nisam mogao da treniram neki drugi sport osim košarke. Borac je tad bio član elitne lige nekadašnje SFRJ i u dvoranu su dolazli mnogi čuveni klubovi i igrači. Imali smo privilegiju da gledamo Divca, Rađu, Kukoča, buduće NBA zvezde, ali i mnoge druge vrhunske košarkaše. Namerno pominjem ovu trojicu jer sam zbog svoje visine igrao na centarskoj poziciji. U mojoj porodici nije bilo sportista, ali bio sam prva generacija koja je krenula u novu OŠ “Filip Filipović” u čijoj blizini je bilo poznato igralište kod “Drvoimpeksa”. Na tom terenu smo se družili, igrali basket i mnogima od nas je (Tomašević, Smiljanić itd.) upravo taj teren bio odskočna daska za naredne dane i godine
2.Ko Vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Sva deca su se poistovećivala prvo sa igračima iz okruženja. Jedan od mojih uzora bio je Obrad Sajo Šarančić. Bio je dominantan u reketu, čini mi se, jedne sezone i drugi strelac lige. I to lige u kojoj su nastupali Partizan, Zvezda, Jugoplastika, Cibona, Bosna…Gledajući Rađu, Divca i ostale i oni su postajali moji uzori”.
3. Klub koji nosite u navijačkom srcu ?
“U mom srcu ima mesta za više klubova. Prošao sam kroz sve selekcije Borca pa sam Borčevo dete…Igrao sam za Železničar, kod Miloša Bohinjca i Sava Kovačevića, imali smo dobar tim, pa sam i Želovac. U Partizanu sam proveo 17 divnih godina, dug i lep period. Naravno, i Partizan zauzima značajno mesto u mom srcu. Složio sam klubove samo hronološki”.
4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Moram priznati da imam više utakmica kojih ću se uvek sećati. Beogradska Arena, duel sa Makabijem koji smo dobili. Ništa ne može da se meri sa atmosferom u Pioniru, ali tu utakmicu u Areni je pratio rekordan broj navijača. Zna se zvanična cifra, ali stvarna, e to je ostala nepoznanica…Neopisivo i nezaboravno! Potom, naše živote je obeležila ona trojka Dušana Kecmana u Zagrebu za šampionski prsten na 0,6 sekundi do kraja meča. Šta dodati? Sećam se i duela sa Barsom, Realom, Sijenom…Bilo je mnogo mečeva za pamćenje, ali se nadam da ću se još mnogih sećati”.
5.Životni i sportski moto?
“Do rezultata se stiže radom. Potrebno je strpljenje, permanentan rad, naročito na sebi…Ako želite instant uspeh, brzo će i nestati. Dakle, strpljenje, rad, vera, donose rezultat. E sad, živimo u 21. veku kad je sve manje strpljenja i većina klubova ne želi da čeka očekivani rezultat”.
Izvor Mozzart sport
