Vladimir Stojković – „hobotnica” na golu Partizana, apsolutni heroj 156. večitog derbija i omiljena ličnost u srcima Grobara!
Auditorijum poviše Autokomande se s pravom, posle čudesnih intervencija srpskog broja 1, pitao: da li je ovaj čovek od krvi i mesa?
Otud, ne čudi što je glavna tema među navijačima šampiona dve sedmice pred Novu godinu: ostaje li Stojković u Partizanu?
– Ima još do početka prelaznog roka, pričaćemo…
Od trenutka kad je „veliki Vladimir” premijerno nagovestio mogućnost napuštanja Humske, traju spekulacije da li će i dalje da nosi crno-beli dres i može li rukovodstvo srpskog prvaka da ga zadrži?
– Nezahvalno je sada pričati o tome. Imam svoju filozofiju: ne bih voleo da ulazim u sukob, svađam se i uzimam pare od Partizana!
Stojković elaborira aktuelni momenat iz srca:
– Duša bi me bolela da kažem nešto što ne priliči o Partizanu. Da tražim pare svom klubu – neću! Ne želim da novac bude problem. Verovatno Partizan ima velikih moranja u dovođenju igrača…
Iz prethodno izrečenog, nameće se pitanje – duguju li možda crno-beli jesenjem junaku?
– Ne postoje nikakva dugovanja. Nemam srca da od mog kluba uzimam, ili tražim pare. Ne bih voleo da ja zaradim od Partizana!
Sjajni golman spušta ton:
– Da se razumemo, nisam takav čovek, da između mene i mog kluba bude takvih problema. Zato je možda najbolje da odem. Nemam 19 godina, pa da ostanem još pet. Raskinuo sam ugovor i sa Notingem forestom i od Engleza dobio – „nulu”.
Dakle, Stojković bi voleo da Partizan zaradi od njegovog transfera?!
– Ne znam da li je realno da zaradi, ali da ja budem taj koji uzima pare – ne bih mirno spavao.
Može li Parni valjak, možda, da izjednači ponudu iz inostranstva i zadrži vrsnog čuvara mreže u svom jatu?
– Suludo je pričati o tome. Moj problem nikad nije bio ostanak u Partizanu, sad, šta god da se dogodi, voleo bih da bude prijateljski.
Upravu šampiona, očito, očekuje đavolski težak zadatak: kako privoleti Vladimira Stojkovićada ne zatraži već ove zime ispisnicu? Doduše, ugovor mu ističe tek u junu, ali… Partizan nije isti tim bez stasitog Lozničanina između stativa!
PITAO SAM SUDIJU ŠTA DA RADIM
Nije bilo prijatno Vladimiru Stojkoviću da stoji između stativa podno Juga, dok na tribini s najvatrenijim pristalicama Partizana sevaju pesnice
– Pitao sam sudiju šta da radim, da li da sačekam? Nismo znali šta se dešava, da li su protivnički navijači, ili da li je međusobna frka – ne znam. Primetili smo to i zastali…
MI SMO TU DA SE BIJEMO SA IGRAČIMA
Lep gest Partizanovog golmana: stao je ispred fudbalera Crvene zvezde dok su ulazili u tunel i zaštitio ih od „buketa” upaljača.
– Staro pravilo, naši navijači ga poštuju: igrač ne sme da se dira. Grobari su, u gradu, uvek bili na nivou. Dobro, sad proradi adrenalin, te gađaju, ali… Mi smo tu da se bijemo sa igračima…
OŽEGOVIĆ DOPRINEO BODU
Silno motivisanom Ognjenu Ožegoviću nedostajao je samo pogodak pa da ukrasi odličnu partiju u polju.
– Ožegović je imao ogromnu želju da postigne gol. Nad njim je napravljen penal. Doprineo je osvojenom bodu – hvali napadača Vladimir Stojković.
JA SAM ŠRAF…
Znate li šta je zajedničko za oba večita derbija ove jeseni? Igrač utakmice: Vladimir Stojković!
– Ja sam šraf, pokušavam da doprinesem koliko mogu. Zadese se neke situacije gde bukvalno ne možeš da reaguješ, eto, baš kao kod Zvezdinog gola. Ja sam tu, deo Partizana, na derbiju – ja, na nekim drugim utakmicama – neko drugi. Mi smo tim!
NE MOŽEMO PROTIV SILE
Stojković je imao zanimljivu elaboraciju:
– Pokazalo se da ne možemo protiv sile – kao što je neodlaganje utakmice s Napretkom. Suluda je priča da je njima i nama isto, takav teren više odgovara „manjem,” zatvore se u 16 i čekaju kontre. Branio sam u manjim klubovima, znam kako je. Videlo se kad smo izašli i sudija bacio loptu, zalepila se, nije odskočila. Verovatno nije bilo mogućnosti da se odloži utakmica, ne znam iz kog razloga. Eto, protiv Vojvodine krenula je mećava, moraju da postoje pravila: doviđenja, prijatno, vidimo se na proleće. Ne znam što ne može da se odloži, što mora sutradan? Najgore smo prošli, ne odgovara nam sneg, kaljuga, glina u Kruševcu…
