Partizan Mozzart Bet je morao brzo da reaguje na promenu u svom sportskom sektoru. Odlazak Luke Vulikića u Dubai otvorio je prazninu na osetljivoj poziciji zamenika sportskog direktora, a rešenje je, prema navodima Mozzart Sporta, pronađeno u nekadašnjem reprezentativcu i bivšem igraču crno-belih – Vladimiru Micovu. Dovesti zvučno košarkaško ime je jedno, ali integrisati ga u sistem koji zahteva suvi operativni rad u senci, nešto je sasvim drugo.
Operativna rupa ispod Žarka Paspalja
Luka Vulikić nije bio čovek čije se ime svakodnevno skandira sa tribina, ali je njegov posao zamenika sportskog direktora Žarka Paspalja bio vitalan deo klupske logistike. Njegov odlazak ostavio je “rupu” u sistemu baš u nedelji kada se nova crno-bela ekipa okuplja i kada se postavljaju temelji za predstojeću sezonu.
Klub nije imao luksuz da dugo čeka sa zamenom, a izbor je pao na čoveka sa ozbiljnim košarkaškim pedigreom. Kako se navodi, ozvaničenje ove saradnje trebalo bi da se dogodi u narednim danima.
Funkcionerski staž kao osnova za Arenu
Vladimira Micova ne treba posebno predstavljati kada je reč o parketu. Evroligaško iskustvo, visok košarkaški IQ i mirnoća u igri bili su njegov zaštitni znak. Ipak, uloga u kravati nosi drugačija pravila i troši ljude mnogo brže.
Micov je već osetio funkcionerski hleb obavljajući ulogu sportskog direktora u turskom Galatasaraju, a nedavno se vratio i u Metalac iz Valjeva na sličnu poziciju. Taj kratki staž u menadžmentu sugeriše da on ne dolazi u Partizan samo da bi se učio poslu od nule, već da primeni kontakte, autoritet i razumevanje tržišta. Promena pravca i brzi dolazak u Beograd pokazuju da je poziv crno-belih bio prioritet.
Sistem ne trpi samo legende, traži se jasna uloga
U Partizanu se greške u sportskom sektoru plaćaju mnogo skuplje nego u klubovima sa manjim pritiskom rezultata. Navijači crno-belih pamte periode kada su bivši asovi dovođeni da bi svojim imenom kupili mir, a u praksi ostajali bez jasno definisanih ovlašćenja.
Ovaj potez ima smisla samo ako klub tačno zna kakvu logističku podršku Micov treba da pruži. Žarku Paspalju je potreban operativac na terenu, čovek koji može da komunicira sa agentima, prepoznaje situacije i rešava organizacione probleme pre nego što oni opterete stručni štab i samu ekipu.
Na papiru, dolazak Vladimira Micova izgleda kao razuman potez uprave koja želi košarkaške ljude na košarkaškim funkcijama. Ipak, parket i kancelarija su dva različita sveta. Uspešnost ovog angažmana nećemo meriti po broju aplauza na prvoj utakmici, već po miru i stabilnosti koji će sportski sektor uspeti da obezbedi ekipi kada sezona uđe u prve ozbiljne izazove.
