Vladimir Ivić i Partizan: poziv za dan kada klub ustane

Piše: Volimpartizan.rs

Vladimir Ivić i Partizan nisu priča za sentimentalni dodatak uz jedan intervju, već ozbiljan podsetnik kakvi ljudi ovom klubu nedostaju. Razlog je prost: u razgovoru za Meridian sport nije zvučao kao neko ko usput izgovara lepu rečenicu o bivšem klubu, nego kao čovek koji Partizan i dalje nosi u sebi, ali odbija da od te ljubavi pravi predstavu.

Zato ovaj tekst i nije poziv za jeftino nagovaranje da sutra sedne na klupu, već za nešto važnije od toga. Ako je, kako je ispričao, iza njega sezona u kojoj je sa Al Ainom osvojio duplu krunu bez poraza, i to u klubu koji po budžetu nije bio u vrhu, onda njegove reči o Partizanu imaju i emotivnu i profesionalnu težinu.

Vladimir Ivić i Partizan nisu samo emocija, već pitanje poverenja u ljude koji dolaze iz ljubavi, a ne zbog slike

Ivić nije rekao samo: „Volim Partizan“. Objasnio je da u automobilu sluša himnu, da se naježi kada je čuje na košarkaškim utakmicama i da na stadion dolazi bez potrebe da bude viđen. Još važnije, rekao je i da mu ne treba da mu neko skandira ime.

Posle toliko godina praćenja Partizana, naučiš da razlikuješ rečenicu za naslov od rečenice iz stomaka. Ovo drugo se ne glumi.

Vladimir Ivić je rezultatima pokazao zašto ga Partizan ne sme gledati samo kroz nostalgiju

Emocija bez pokrića je lepa uspomena. Emocija uz rezultat je već ozbiljna preporuka. Ako trener govori o sezoni koju u klubu nazivaju „Zlatna titula“, o duploj kruni bez poraza i o tome da je to ostvario sa šestim budžetom u ligi, onda tu više ne pričamo samo o bivšem igraču koji voli svoj klub.

Mnogi će s pravom reći da uspeh u Emiratima nije automatska garancija za uspeh u Humskoj. Tačno. Ali je isto tako tačno da Partizanu danas ne trebaju imena za protokol, već ljudi koji neće doći da im se skandira ime.

Zašto Vladimir Ivić danas ne vidi Partizan kao realnu opciju

Možda je najpošteniji deo celog intervjua njegova jasna poruka da dolazak sada nije realan. Nije ostavio prostor za jeftinu romantiku, niti je prodavao nadu na brzinu. Rekao je dovoljno jasno da u ovakvim uslovima to ne vidi kao mogućnost.

Iskreno „ne sada“ vredi više od lažnog „videćemo“. Ne znam kada bi taj trenutak mogao da dođe, niti da li bi ga on video baš kao trenerski povratak, ali poštenje te rečenice govori mnogo i o njemu i o stanju u kome se Partizan nalazi.

Šta bi Vladimir Ivić jednog dana mogao da vrati Partizanu

Upravo zato mislim da bi Partizan jednog dana morao da zove ljude poput njega. Ne jednog čoveka kao čudesno rešenje, nego krug ozbiljnih, iskrenih partizanovaca koji klub neće meriti kroz funkciju, kadar na televiziji ili sopstvenu korist.

Ili ćemo jednog dana okupiti ljude koji stvarno osećaju Partizan, ili ćemo nastaviti da se vrtimo u istom krugu lepih reči i kratkog daha. Zato je moj otvoreni poziv jednostavan: kada proceniš da postoji prostor za stvaran rad, dođi i pomozi klubu koji očigledno voliš.

Zato ovaj tekst jeste više od osvrta na jedan intervju. To je poruka za dan koji možda nije blizu, ali mora da postoji: kad proceniš da možeš da pomogneš, dođi. Ne kao lice kampanje, već kao čovek od posla. Navijače Partizana koji pamte i njegov igrački i trenerski put voleo bih da čujem oko jedne konkretne stvari: da li klub prvo mora da ozdravi da bi ljudi poput Ivića došli, ili baš takvi ljudi moraju da dođu da bi Partizan konačno počeo da ozdravlja?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11