Plejmejker Partizana Najdžel Vilijams-Gos govorio je o razlozima dolaska u Beograd, utiscima o klubu, gradu, načinu na koji se košarka igra u Srbiji i Evropi i rivalstvu između crno i crveno-belih.
Pre skoro godinu dana, Najdžel Vilijams-Gos bio je u centru pažnje američke javnosti kada je svoj Univerzitet Gonzaga Buldogs doveo do prvog finala NCAA lige. Iako nije došao do titule, izgradio je prepoznatljiv imidž u svetu sporta i postao poznat kao svestran plejmejker.
Bio je 55. pik druge runde NBA drafta, izabrala ga je Juta Džez, a onda je uradio nešto sasvim neočekivano – potpisao je ugovor sa dobro poznatim klubom, kojeg su odlikovali tradicija, ali i brojni problemi. Potez koji je izazvao čuđenje mnogih.
“Želeo sam da dođem u klub koji ima tradiciju razvijanja mladih igrača. Znao sam da intenzitet igre u Srbiji može da pomogne mladom igraču kakav sam ja da se razvije. To su bili razlozi zbog kojih sam se odlučio da odem u Evropu, a posebno u Partizan. Poznavao sam igrače koji su svoje karijere započeli u Partizanu – Jan Veseli, Bogdan Bogdanović i Nikola Peković, koji je postao deo startne postave u Minesoti. Ima još mnogo drugih igrača, počevši sa imenima kao što je Vlade Divac“, istakao je Vilijams-Gos.
Kada je stigao u Beograd, situacija nije bila savršena, ali se njegova sposobnost da se prilagodi pokazala veoma značajnom i korisnom.
“U roku od samo nekoliko nedelja shvatio sam da su stvari zaista sjajne. Mogao sam da osetim energiju, košarkašku tradiciju u celom gradu. Bilo je lako prilagoditi se svemu. Mislim da je košarka univerzalni, globali jezik. Videlo se da ti momci zaista vole košarku. Ono što sam shvatio u Srbiji je da ako voliš košarku, možeš da se takmičiš svake večeri. Možda ne pobediš svake večeri, ali definitivno možeš da doprineseš, a to se meni desilo u Partizanu“, istakao je 23-godišnjak.
Partizan je srpski klub koji je osvojio mnogo toga – Evroligu, šest titula Jadranske lige, 21 put je trijumfovao u domaćoj ligi i 14 puta je bio osvajač Kupa. Ipak, do poslednje titule Jadranske lige stigao je 2013. godine, zbog čega poslednjih pet godina nije učestvovao u Evroligi.
Od kada je Partizan počeo da slabi, gradski rival Crvena zvezda dominirala je regionalnom košarkaškom scenom i predstavljala je Srbiju u najelitnijem evropskom takmičenju. Kako nije imao finanskijskih sredstava koja su Zvezdi bila na raspolaganju, Partizan je bio bez boljih izgleda. Bio mu je potreban jedan talentovan igrač, sličan onima koje je godinama unazad nedrio.
Sticajem čudnih okolnosti, taj talentovan igrač stigao je u ekipu crno-belih i zvao se Najdžel Vilijams-Gos. Uz 16.9 poena i 7 asistencija koje je Amerikanac u proseku beležio, Partizan je počeo da se priseća vremena stare slave.
Ipak, najzapaženija utakmica Vilijams-Gosa bila je finale Kupa Radivoja Koraća, na kojoj mu je bila dodeljena titula MVP, pošto je meč završio sa 23 poena, sedam asistencija i tri skoka. Partizan je pobedio Crvenu zvezdu rezultatom 81:75 i osvojio tutulu.
“To je bila najveća i najvažnija stvar koja mi se dogodila”, ponosno je istakao momak rođen u američkoj državi Oregon i dodao:
“Znali smo koliko je velika ta utakmica i pripremali smo se za finale. Želeli smo da pokažemo da možemo da se nosimo sa evroligaškim igračima i znali smo da Partizan nije osvojio značajnu titulu od 2013. godine. Igrati protiv Zvezde je posebno. Imao sam priliku da osetim rivalstvo na koledžu, ali ništa što sam video nije bilo toliko intenzivno. Svi sa nestrpljenjem očekuju utakmice Između Partizana i Crvene zvezde tokom cele godine, a taj meč bilo je jedino o čemu sam slušao cele nedelje pre utakmice, bez obzira gde u gradu sam se našao. Restorani, kafići, svi su samo o tome razgovarali. Navijači Gonzage su takođe strastveni, oni su najbolji navijači u koledž košarci u SAD. Ipak, strast ovde je na potpuno drugom nivou, način na koji navijači pristupaju utakmicama i koliko vole svoje klubove. Posebno pre derbija, gde god da se ode, o tome se govori i svi te mole da pobediš“, istakao je momak visok 191 centimetar.
Odlazak Mute Nikolića sa klupe Partizana u decembru i dolazak Nenada Čanka bilo je nešto na šta je ceo tim morao da se navikne i prilagodi se novonastalim okolnostima.
“Započeli smo sezonu sa iskusnim trenerom, koji je zamenjen mlađim. To je bio dvosmerni proces. Ja sam učio od njega, a on je učio od svih igrača. Mislim da je trenerski posao u Srbiji generalno na veoma visokom nivou“, istakao je Vilijams-Gos, koji je u Evropi izgradio imidž mladog i veoma talentovanog igrača.
“Kompletno iskustvo u Evropi je od neprocenjivog značaja za mene. Pošto sam otišao sa koledža, želeo sam da rastem kao igrač i da se razvijem i kao osoba. Mislim da je sve što se desilo najbolje moguće što je moglo da mi se desi, baš tim redosledom“, istalao je Najdžel i dodao:
“Želim da nastavim da idem svojim putem, da igram i da se razvijam. Naravno, ako se vratim u SAD i dobijem šansu da zaigram u NBA, to bi bilo sjajno. Bio sam izabran od strane Juta Džeza, znam koji je moj tim. Sada sam fokusiran na svoju igru, na lični napredak i kako bih mogao da odem na sledeći nivo kao igrač“.
Na konstataciju da bi Partizan još jednom mogao da proizvede NBA igrača, ali onog koji nije rođen u Srbiji, već u Oregonu, Amerikanac je kazao:
“Ako bi to uspelo, bilo bi sjano. Ne postoji ništa osim poštovanja s moje strane prema Partizanu, ali i od strane Jute. Ako bih mogao da nastavim koracima brojnih igrača Partizana koji su svoje karijere nastavil u NBA, bilo bi divno“, zaključio je Vilijams-Gos.
