Partizan je „upravo“ pobedio Real, Nikola Peković se oprostio od navijača, lokaut je bio gotov, morao je da se vrati u NBA… Koji minut kasnije, nove slike iz ne tako davne, ali slavne istorije tima ih Humske 1. One su pokazivale Partizan koji pobeđuje CSKA. Bogdana Bogdanovića kako postrojava Armiju u prepunoj Areni. Top 16 faza Evrolige, sezona 2013/14.
– Samo smo Šalić i ja sada tu. E, da… I Gagić…– pričao je Mihajlo Andrić koji je tu utakmicu počeo u startnoj petorci.
U tom trenutku, prišao mu je Najdžel Vilijams-Gos… I njega je zanimalo šta se dešava na ekranu ispred. Bio je oduševljen onim što vidi.
Da li zna da je Andrić igrao na tom meču, pa i da ga je počeo u petorci, pitamo mladog Amerikanca. Odgovorio je uz široki osmeh:
– Naravno! Stalno me podseća na to!
Dovoljan signal… Crno-beli su preboleli LJubljanu i onaj teški poraz od Olimpije, u dobrom raspoloženju dočekuju predstojeći Triglav osiguranje Kup Radivoja Koraća.
Negde u istom trenutku, ispred prodavnice Partizana, dva dečaka su zastajkivala, odlazila, vraćala se…
– Ma jesu, to su oni! Da uđemo?
Hrabrili su jedan drugog, dok se nisu usudili i ušli. Da bi se slikali, od svojih ljubimaca dobili potpisane kartice. I – nisu bili jedini. Mnogo je navijača Partizana prošlo kroz Bulevar despota Stefana i svratilo u crno-beli šop. Grupe Rusa. Mnogi su doneli kalendare, majice, zastave… Neki ih kupili. Tek da bi dobili „pisanu“ uspomenu od Andrića i Vilijams-Gosa.
A kada se gužva malo razišla, crno-beli tandem je obavio i „zvanični“ deo. Priča se bazirala na predstojećim borbama za Žućkovu levicu. NJima se Najdžel Vilijams-Gosraduje…
– Uzbuđen sam. Slušao sam dosta o ovom turniru. Podseća me na turnire konferencija koje sam igrao na koledžu, tri utakmice u tri dana, sistem eliminacija… Uvek kad je tako, utakmice su visokog intenziteta. Zaista se radujem tome.
Partizan kreće u petak (19,30), od Zlatibora. Priču o prvom rivalu počeo je Mihajlo Andrić.
– Vidim da se i Čajetinci pripremaju maksimalno za Kup, da neće doći tamo sa belom zastavom. Niti ima razloga da bude drugačije. Imaju igrače sa iskustvom igranja kupova i doći će motivisani da se pokažu u što boljem svetlu. To je njihovo razmišljanje.
Partizanovo je…
– Da maksimalno igramo sve utakmice – dodao je zamenik kapitena tima iz Humske. – Naš cilj je finale, bez sumnje. I moramo od početka svima to da stavimo do znanja, da pokažemo i sebi i drugima što smo tamo došli.
Vilijams-Gos, pak, ne zna mnogo o Zlatiboru.
– Činjenica je da na tom turniru igraju najbolji srpski klubovi i to je dovoljno upozorenje. Igra se jedna utakmica i svako svakoga može da pobedi. Samo je bitno da damo svoj maksimum i da pokušamo da se plasiramo u svaku sledeću rundu.
Crno-beli su ove sezone već dva puta pobedili Megu – protivnika u polufinalu, ukoliko ne bude bilo iznenađenja, od Zvezde – mogućeg rivala u finalu, dva puta su izgubili. To sada ne mora ništa da znači, kaže tandem tima iz Humske.
– Kup je takvo takmičenje gde ima dosta prostora za iznenađenje. Igra se jedna utakmica i može svašta da se desi – kaže Andrić i dodaje:
– Težak je raspored, igramo tri utakmice za tri dana. Pripremamo se da nam petak bude dobra uvertira, pa da onda Mega bude utakmica koju treba dobiti. Ali, prvo pričamo o Zlatiboru.
Da li možda već sada, makar malo, razmišljaju o finalu i večitom derbiju? Odgovor je dao Vilijams-Gos.
– Da bi do toga došlo, i Zvezda, baš kao i mi, prvo mora da pobedi dve utakmice. Ali, na ovakvim turnirima uvek moraš da gledaš samo prvu utakmicu koja te očekuje. Ako gledaš suviše daleko, možda i ne stigneš do cilja. Derbi u finalu jeste mogućnost, ali mi smo maksimalno fokusirani na prvih 40 minuta na turniru.
Partizan se „Žućkovoj levici“ poslednji put radovao 2012, nijedan trofej nije osvojio već četiri godine.
– Ovo je šansa – dodao je Vilijams-Gos, pa nastavio:
– I to je dobro za nas. Jer, iako nismo uspeli da se plasiramo u plej-of ABA lige, imamo novu priliku da osvojimo trofej. I zato se stvarno radujemo ovom turniru. Želimo da odemo u Niš i Partizanu donesemo trofej posle četiri godine.
Izvor : Sportski žurnal
