Vildoza obukao crno-belo: potez koji peče one koji su mu se do juče klanjali

Ima transfera koji su pojačanje, a ima onih koji su i pojačanje i poruka. Dolazak Luke Vildoze u Partizan Mozzart Betu spada u drugu grupu. Argentinac je postao prvi igrač koji je nosio dresove večitih rivala i u Beogradu i u Atini, a sada je stao pred kamere klupske televizije i pričao o crno-belima kao o svom novom domu. Nema tu vike, nema provokacije. Ali ima jedne mirne, sasvim jasne slike: onaj u koga se juče kleo drugi tabor danas trenira u Humskoj i priča o hemiji sa Pajolom.

Zašto Beograd — i zašto baš sada

Vildoza nije krio šta ga je vuklo. Porodica supruge je u Srbiji, dete će imati okruženje kakvo je želeo, a klub mu je, po njegovim rečima, sredio i stan i uslove za individualni rad još pre nego što je počeo pravi posao.

„Osećam se dobro, uzbuđen sam zbog nove sezone i srećan zbog odluke koje sam doneo. Zadovoljan sam i timom i napravili smo dobru saradnju sa trenerom“, rekao je Argentinac, dodajući da je „želeo da bude u Beogradu, posebno zbog porodice moje supruge, kako bi moje dete bilo okruženo porodicom“.

Ovo su izjave kakve se čuju na svakom predstavljanju. Ali kada ih izgovori igrač sa njegovom biografijom, one dobiju drugačiji ton. To više nije rutinski PR — to je čovek koji je izabrao stranu, i to onu koja, blago rečeno, nije bila očekivana od strane onih koji su ga do juče slavili.

Uloga u Penjarojinom sistemu i tandem sa Pajolom

Ono što bi navijače trebalo da zanima više od simbolike jeste — kako će igrati. Vildoza je tu bio konkretan. Đoan Penjaroja voli varijantu sa dva plejmejkera, a Argentinac se osećа prijatno kada zna da neko drugi može da prenese loptu, dok on igra sa strane.

„Jedva čekam da budem u tandemu sa Pajolom ili Karlikom. Imamo potencijal da igramo sa nižom petorkom. Karlik još nije sa nama, pa još ne možemo da radimo na tome, ali ovo što sam do sada radio sa momcima, bilo je sjajno“, rekao je.

Ovo zvuči obećavajuće, ali treba biti pošten: dve kombinovane bekovske linije lepše izgledaju u julu i avgustu nego u martu Evrolige. Partizan ima kvalitet i talenat u ne baš tako širokom rosteru, ima i trenera koji tačno zna šta hoće od te postavke. Pravo pitanje je da li će rotacija imati jasnu hijerarhiju kada dođu tri utakmice u sedam dana, a ne samo dobre ideje na treningu. Vildoza je iskusan dovoljno da to zna — i sam je priznao da je „ovo tek početak trenažnog procesa“.

Obrisane poruke i mir čoveka koji zna gde je

Najlepši detalj celog predstavljanja nije bio taktički. Bio je onaj o porukama. Upitan da li dobija reakcije navijača na mrežama, Vildoza je odgovorio bez ustezanja:

„Video sam neke slike, ali sam sve to obrisao. Ne mogu da primam nikakve poruke, to je bio moj način da se nosim nakon odluke da potpišem. Tu sam da radim, predstavljam tim na najbolji način, budem sa porodicom i uživam sa sinom.“

Teško je ne primetiti šta ovaj odgovor zapravo govori. Bez tona ratovanja, bez odgovora na uvrede — samo brisanje. Za nekog ko je znao gde ide, i ko je znao šta ga tamo čeka, to je najzdravija reakcija koja se može zamisliti. I, priznajmo, ne postoji način da ta rečenica u nekim krugovima ne bude pročitana kao još jedno okretanje noža — mirno, tiho, bez podizanja glasa.

Vildoza je već rekao i ono što se od njega očekuje na terenu: da poznaje strast srpske i grčke publike i da zna da se u ovakvim sredinama uvek daje sto posto. Ovo su još samo reči. Prava potvrda dolazi u Areni, i to protiv onih ekipa koje su prošle sezone Partizanu pravile najviše problema. Do tada, dovoljno je što crno-beli imaju igrača koji je izabrao njihovu stranu — i koji nije morao dva puta da razmisli pre nego što je pobrisao sve što je stiglo posle te odluke.