Argentinac koji je pre tri leta bio miljenik severne tribine Arene sada nosi crno-beli dres, i to bez pokušaja da tu činjenicu ušećeri. U intervjuu za Mozzart Sport, Luka Vildoza je otvoreno govorio o dolasku u Partizan Mozzart Bet, o tome zašto je promenio raniji stav, kako se oseća fizički i šta konkretno očekuje od sezone. Retko se dogodi da igrač koji je prešao preko najosetljivije linije u srpskoj košarci govori tako mirno o toj promeni — i baš zato ovaj razgovor vredi čitati pažljivije nego što deluje na prvi pogled.
Dve godine interesovanja i jedno leto odluke
Vildoza ne krije da Partizan nije bio hir prelaznog roka.
„Interesovanje Partizana postojalo je i ranije, ovo je druga godina zaredom kako su pitali šta se dešava. Ove godine sam odlučio da dođem“, kaže Argentinac.
Uz to, dodaje i porodični sloj: supruga je iz Beograda, tek su dobili bebu, a razgovor sa Penjarojom, kako sam navodi, dodatno ga je pogurao. To je važan detalj, jer objašnjava zašto ovaj transfer nije klasična „popuna rostera“ — Vildoza dolazi u sredinu koju već poznaje, sa jasnim ličnim razlozima da ostane duže od jedne sezone.
Ono što posebno vredi zabeležiti je i priznanje koje se retko čuje:
„Priznajem, nekada izgovorim glupe stvari… U sportu nikada ne znaš šta nosi budućnost.“
To je referenca na ranije izjave o tome da nikada neće obući dres Partizana. Neće ovo utišati one koji mu to neće oprostiti, ali barem nije glumljena amnezija.
Uloga koja se ne otima, nego uklapa
Kod trenera koji voli dva plejmejkera na parketu, pitanje uloga je odmah bilo na stolu. Vildozin odgovor je bio uredno postavljen, bez čupanja lopte od Karlika Džonsa.
„Osećam se veoma ugodno kada igram sa Karlikom, Pajom, Itanom… Znamo da je Karlik lice ovog tima. Tu smo da pomognemo na koji god način možemo.“
Ovo zvuči kao rečenica koja se očekuje, ali u kontekstu prošle sezone KK Partizana — u kojoj hemija nije bila jaka strana — pristanak iskusnog beka da ne cepa lopte već prvog dana nije mala stvar. Penjaroji ne treba još jedan ego u svlačionici, treba mu tim koji zna ko šta radi kad se plafon otvori u martu.
Zdravlje kao ključna varijabla
Verovatno najvažniji deo intervjua nema veze sa Zvezdom, dolaskom ili navijačima, već sa zadnjom ložom.
„To mi je bio problem poslednje dve godine. Zato sam ovog leta radio izuzetno naporno — od načina na koji vozim bicikl, preko trčanja, istezanja, kretanja, do rada na kukovima.“
Ako je ovo tačno i ako se održi, Partizan je dobio igrača kakvog je zamišljao. Ako se povrede vrate, priča o „hemiji“ i „ulogama“ neće mnogo značiti. Vildoza je previše specifičan profil da bi se planirala rotacija oko njega, a onda ga tri meseca ne bude. To je rizik koji uprava sigurno vidi, i to je razlog zašto će prvih šest nedelja Evrolige biti jednako važnih koliko i cela prošla sezona.
Realan cilj: borba za plej-in, san o plej-ofu
Vildoza je odbio da mota:
„Možda sam previše iskren, ali znamo svoje limite. Znamo da možemo da se borimo i ako uhvatimo pravi ritam, vidim nas u borbi za plej-of.“
Ovo je zapravo najzdravija rečenica celog razgovora. Nema obećanja Fajnal fora, nema laganja da je Partizan favorit protiv Panatinaikosa ili Olimpijakosa. Postoji svest o mestu na kojem klub jeste — i o mestu do kojeg realno može da stigne ako sve legne. Za sredinu koja je prethodnih sezona umela da se zaleti u marketinške naslove pre nego u rezultate, ovo je dobar ton.
Vildoza je došao sa jasnim glasom, poštenim priznanjem i realnim ciljem. Ostalo mora da uradi zdravlje, i ono što Penjaroja bude izvukao iz svlačionice kada septembar postane novembar. Prvi utisak jeste dobar, ali u Humskoj se prvi utisci retko čuvaju do proleća — i baš zato ovaj transfer treba pratiti bez euforije i bez otpisivanja unapred.
