– Velikom klubu poput Partizana ne priliči postojeće stanje, prizemna prepucavanja. A, ne tako davno smejali smo se Zvezdi kad je bila u identičnoj situaciji. Mečka je sad zaigrala i pred našim vratima. Ima tamo ljudi koji mogu da se dogovore, nadam se, već na sledećoj Skupštini. Potrebno je samo malo dobre volje, malo manje borbe za fotelje.
Koja vam je bliža opcija?
– Neću da kažem… Mogu, recimo, bio mi je trener u omladincima Partizana, zatim pomoćni kad sam prešao u prvi tim, potom šef stručnog štaba i kod njega kapiten, posle direktor i savetnik. Davno sam se, dakle, opredelio. A, ja, nikad ne menjam dres!
Znači, Nenad Bjeković?
– Da, Đavo… kako drukčije. Naše druženje i partnerstvo datira od 1980, nije dosad nimalo pomućeno. Što je, znam, neobično u ovim vremenima kad se šeruju i lajkuju prijateljstva.
